Српски сион

^СРПСКИ СИОН."

Стр. 35.

ва1г,у своме опраштајте један оругом нанешене увреде, јер тнме ћете и најдостојније примити и најсјајније даривати „небесног полаженикн вашег." Загрлите један другог братском слогом и искреним сиоразумом — зарад мира и љубави дана данашњега; јер рука Снаситељева није просула по земљи зрневље раздора и неслоге клете, већ је ову земљу засејала светим семеном мира — и љубави братске. Слажите се, својите се и нађите се један другом на нево.љи, јер се не зна кад ће ко кога затребати — а „тешко свуда своме без својега." Па сетите се на данашњи благ дан и сиротиње худе, која је једва намакла и толико, да припали даиас и најма^е кандилце своје, те да и тиме посведочи, да и у њеној души —- ако можда и кроз плач — тиња огањ радости божићње. Сећајте се сиротиње худе и утрите јој сузу крваву, сузу паћеничку. Разблажите јој терет усрдним милодаром својим — на колико је кога благословио Бог, да и мимо својих потреба може да окити душу своју делима — милости телесне. А шта ћу вама да речем, вама млађана духовна децо моја, која се налазите на распутици између младачких и зрелијих дана живота вашег. Вама шаљем свој Архипастирски савет и ноуку: да добро пазите на стазе и нутове којима ходите за млађаних дана живота вашег. Многа је стаза клизава, многи је пут стрменит, опасан — где се лако спотаћи па и упронастити може. — Пазите на себе, на свој живот, на владање своје, јер ће после касно бити свако кајање и свако заномагање; а нема ваљда већег терета на свету, већ кад ко сам мора да проклиње своју неиромишљеност, свој несмотрен, пуст и лакомислен живот. Чувајте здравље да вам се не затре колено ваше. Чувајте имање, да вам туђа нога не прекорачи прага, не прекорачи и не онкорачи њиве ваше, дедовину вашу; јер ми немамо на одмет ни једне душе, ни једне њиве, ни једног дома српског.

На чувај и недај своје, узданицо рода и народа мог, ма за време о сувој кори хлеба спасавао оно што се твојим зове и назива. Чувајте своје, али оставите места у души вашој и овој врлини, коју ћу да пресадим данас у млађану душу вашу, а која је и мом срцу најближа и вашем образу најпреча. Врлини тој име је Истина —- и ту врлину обгрлите свим жаром млађане љубави своје, јер је она одабрани цветак у врту небесном, па и на земљи нашој. „Највише људи хвале се својом добротом, али ко ће наћи човека истинита" — пита свето писмо ? И јест тако. Од увек се тражио и одабирао па и ценио и уважавао човек од речи, истинит. А напротив увек се одвраћало лице људско од варалица и од смутљиваца. Јер ако је ишта на свету подло и одвратно, то је неискреност, иретварање и нодмуклост најлошија и најсрамнија страна човечија. Човек од образа и поштења пре ће се растанути са очњим видом својим, но што ће изрећи неистину, обманути пријатеља, завести невина, упропартити недужна. Прогоните дакле и из саме помисли ваше ту најлошију и најсрамнију страну човечију, а закитите часне груди и поносно име своје дичиим цветом божије истине. јер је истина она лепа, племенита, одлична и самопоуздана врлина, што челичи значај, што не трепће ни пред ким, већ ноносно сваком у по ока гледа. И кад сам и овога Божића поскидао речи са срца свога и поучио вас — и старије и млађе — шта имате да иригрлите, а чега да се клоните: то вам са Архинастирске катерде своје поздрављам светли празник Рождества Христова, ново лето и свето Богојављење са најтонлијом и најусрднијом жељом: да уз чисту и врелу љубав према цркви и имену своме, уз чисту а искрену оданост према милој нам домовини овој — и данас и још много година режете божићни колач и ломите божићну чесницу у лепом здрављу и весељу духовном — и да вас на сваком по-