Српски сион

Стр. 36.

божном и родољубивом кораку рада и живота вашег прати и благослови оиа пресвета У Темишвару, на Рождество Хрг

НА-СВ И данае брује звона, пуцају прангије, песма се хори, славље се чини; а Србин се, де год може, стара и надмеће, како 1.е данашњи свети и мили му празник и дан, да прослави свечаније и торжаствени.је. А зашто? Јер данашњи дан је, — дан св. Саве. У три речи те, казује Србин све, и1то га побуђује, покреће, и одушевљава до заноса, да данашњи дан прослављава. Јер, са именом Првосветитеља свога Србин у једном тренуту спаја прошлост своју, и у њојзи најсветлија дела Првосветитеља свога, учињена Српству деломе: црквом, школом и књигом, којима је св. Сава у Српству отац бивао. А јер је такав био; јер се црква, српска православна, светитељством Првосветитеља свога висити може, и јер јој је светитељство Нрвосветитеља источник и заступник пред самим престолом небеснога Оца и пред љубави божанственога Осниваоца вечите Цркве Божје; и јер су школа и просвета српска, којој је Првосветитељ лучу запалио, живота дао и пута показао, љубави и дару Његовоме вечити дужници: за то се ето, и данас, надмећу Црква српска православна; школа, српска, и где год је у њој српскога подмлатка, ма не била сртка; и просвета српска, у свима облицима својим, — надмећу се сви, да што сјајније кандило своје благодарности запале, на данашњи дан, пред иконом и светитељским споменом Оца и заштитника свога. Цело Српство нрипаљује кандило то, и оно данас светли свуда, де год је Србина, а Сриства заборавио није. Са светлости те, расипају се небројени зраци и продиру у душе и срца сриска, сгара и млада, без разлике ноложа.ја, умења и имања. Продиру, јер је снага у светлости успомене светитељске; снага, коју векови истрошити, коју силе људске сломити не могоше и не могу. Не могу, јер снага светлости те, јер моћ зрака њезиних, снага

и свемогућа Десница — што држи на длану своме и небо и земљу — Амин! тво 1894. Горепоменути смирени Епископ Никанор с. р. * - ' ■ у • _ . ' ■ САВУ. је и моћ духа, снага и моћ идеја, којима је вечиост века даривала. Вечна је усномена светитељска, вечна је снага успомене те; вечна за то, јер је Првосветитељ народу своме оставио даре од неч • ности: цркву, школу и књигу. То су три дара, из небеснога царства, којима је удостојен Св. Сава, да њима дарнва свој народ, народ српски, да га дарива у име бескрајне милости божје, којој се хтело: да Српства буде и остане. Промисао божји, који влада светом, а у историји народа поредак чини, по недокучивим плановима, а снагом свога свемогућства, преобилно обасипа српски народ својом бескрајном милошћу. II појава св. Саве у српском народу, акт је Промисла божјег и Његовог свемогућег старања о народу српском. Промисао божји, и небесна љубав бескрајна, дала је Српству св. Саву; а св. Сави, по неиспитаним путевима нремудрости Своје, саопштила је старање Своје о народу српском, и умудрила га, какав да буде, и шта да учини народу своме, па да се одржи ме/ђу народима. Св. Сава је чуо благовест небесну: одрекао се себе, а народу своме дао и осшавио даре небесне: цркву, школу и књигу, и поставио их као темељно камење будућности српске, и српског самоодржања. Векови српскога живота и битисања доказаше, да је у том темел^ном камењу снага, која је кадра да народ одржи, и у највећим искушењима, долазила ова изван народа ил' бивала у народу самом. Српски народ је, народ великих искушења. Но ако му је суђено, да у искушењима век свој векова толико проводи, њему је с више дана и снага, којом ће се у искушењима одржати, — као што се ево и одржао. Снага је та у Цркви светог и истинитог, небесног и вечног Православља с једне, а с