Српски сион

Б р . 4.

„СРПСКИ СИОН."

Ако школа шири просвету, та ваљда и калуђсрека, јер и то је школа, или Ви ваљда мислите да није, на кад мислите да није, што нисте каиали за што није? Што нисте рекли што о наставном илану и т. д., да чујемо какву Ви школу препоручујете? Ви сте Финансијер, говорите о „новчанс^м свету", говорите о важности просвете и школе, Ви сте онај од прописа и реда у нашим автономним стварима, а не нознајете тај „новчани свет" и његове уредбе, не нознајете калуђерску школу, не нознајете наше прописе и уредбе, па као што се „одело не зове оделом_, ако се никад

не носи!", тако се и критичар не зове критичарем ако није иснекао ствар о којој нише! Узгред буди сиоменуто, да вам је и та Фраза лоше среће; јер „одело увек остаје оделом", па ма се никад не носило. Јер, зар ципела, која" се не сблачи, постаје брадвом, или капут тоцилом?! У тој Фрази вам „зрцале се", ваистину, дубине Вашег расматрања и темељи Ваших тврдња. Ви само занрашите, баш као што је хтео да лети птица Ноје, кад тамо, он само диже прах отискујуИи се из песка. Кад се прашина слегне, остаје Ваше ништавило и срдита немоћ. -1

доп У Турији, 11. јануара. (Еајање назарена.) Лицем на Богојављење, кад су са наше цркве звона позивала иравославне на св. литургију, десило се, да је Неца Сиришки, назарен, с ума. смео. 0 том чудноватом догађају причају наши људи ово: Неца је рекао жени својој, да па тај дан меси лебац ц да иере кошуље. Жеиа му је говорила, да не чипи то баш на тај дан, ма да су назарени. Он јој је рекао, да он узима на своју душу грех ; и жсна нослуша свога мужа. Неца, је веле, био у дворишту, кад је ирви пут у цркву звонило. Кад је звона чуо, уђе унутра; поче по кући лупати и викати: то су сотоне! Брзо се то рашчуло, па кад су то чули и иазарени, дођу к њему; ну он их је терао од себе, говорећи: да су лаже, који варају свет! Браћа Нецина, који нису бугери, као што наш свет каже за назарене, говорили су овдашњем назаренском старешини, Бати Зеремском, да га се окане. Исти назарен им је рекао: Бог тера сад печисти дух из њега, кога је добио у право славној всри, иа ће за тим ући у њега дух свети. На те речи Сима, Нецин брат, зграби парче

Карловци, 16. јан. 1895. Поводом практике земунског „Новог Времемена", да „из Карловаца" доноси ионекад весги, којима извор није сигуран, а тенденцаја пм пак н сувише нровидна, упозорујемо читалачку пу-

1 С И. батине, а кад назарен то угледа, он почне бегати, ма да учи своје стадо, да, ако ко кога туче, не треба бегати, јер душу не туку, само тело. Но он је, у овој нрилици, нашао за добро, да ногреши и против свога закона, иа зато је окренуо леђа' Но он уверава своје верне, да ће му Бог и то опростити. Неци је међу тим све горс бивало. На послетку 10. јапуара замоли свога брата Симу, да доведе свештеника, да му чита молитву. И свештеник отиде тамо. Неца јс мирно у руке примио крст, и иосле молитве целивао је крст и петрахиљ, који је на свештенику био. Наши назарени, говоре, како је Неца љуто згрешио, а наш свет хвали Бога, што је дао видљива доказа, како уме казнити оне, који веру газе. Наш Неца имао је некрштено дете од 8 месеци, и то је 10. јануара дао одмах крстити. Како сам чуо, молио је Неца, да га свештеник причести данас. Назарени наваљују, да дођу к њему. но он моли браћу да им никако не дају; јер, вели, они су лаже, који завађају свет! Јављајући вам овај истинити догађај, молим вас, да га јавности нредате. Јов. 3. Медури$, учитељ.

блику, да се само оне вести „из Карловаца", односно из патријарашког двора, истинитим н автентичним сматрати могу и требају, које саонштене буду у овоме листу.