Српски сион

НЕДЕЈШИ ЛИСТ ЗА ДРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И ЛВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. , . СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. власшк: * уредшшд: Њ. Светоет Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић и Сава Петровић. »»»итш.п »■1»»11»»»»»«»»»|»«1»»|»|>«»|«»||М1»||.»1ЈЈГП Ш11»1 < ||| 1 '« 1 || 1 || 1 |,ЈТТГ» 1111 Ц1 У Новом Саду у недељу 29. јануара 1895.

Чак> КОСКр««ША /И«рТКК1^!&. (Наставак).

Чист реализам који извире из науке о ускрснућу чини потпуну иротивност глупом нихилизму, који сасвим пориче сваки живот с оне стране гроба и тежи да ттотре сваки и најмањи наравствени покрет, и ако се та наука оснива — као што смо већ видели — на делокупности живота човечијег, који се у двојаком виду исказује, а зајамчена оиет фактћчким ускрснућем Онога, који је уједно и основ живота човекова. „На глави је већ оно извршено" — вели Августин — „што удови у нади очекују;" и на томе се оснива вера наша да ће се једном испунити оно чему се надамо. Чега би ради иначе примио на себе Спаситељ наш земаљски терет, чега ли ради би смрт претрпео и природу човечију до највеће славе уздигао, да неје човек и по телу и по духу своме, да неје делокупност живота човечијега

створена за пуноћу живота т. ј. за бесмртност? Кроз Христа ће се дакле опет оно поправити што је кривидом Адамовом разорено. „Будући да кроз човека би смрт, кроз човека и ускрснуће мртвих; јер како по Адаму сви умиру, тако ће по Христу сви оживети". Као што је дакле васкресеније Господње ван сваке сумње, исто је тако ван сваке сумње и васкресеније мртвих, јер се оно прво и морало збити ради овог другог. Но мисаоном духу човековом иеје довољно да је с извесним питањима у начелу на чисто, већ одмах тежи да му и све иојединости јасне буду. Но у колико ее тиче питања: нако ће се ускрснуће збити и догодити, ту су човечијо.ј радозналостп врло кратке стазе остављене; и Григорије велики с правом ставља на сваког таковог радозналда питаље: „зашто се одајем на пут да