Српски сион

сшж*

пронађем и схватим како ћеш и на који начин оиет се у живот повратити, кад ти је потпуно непознато и како си на овај свет дошао?" Очевидно је сасвим да управо на та питаља, која се односе на наш зачетак и постанак, врло мало одговора имамо, што се врло добро илуструје примедбом св. Ћирила: „шта је било с нама и где бијасмо пре једног или пре половине столећа једног? И кад је наше биће (Базеш) већ почело, како се развила сва она силна моћ, вешгина и знање из ембријона, коју касније видимп у војсковођа, вештака и научењака?!" И управо та мисао и служи апостолу Павлу као полазна тачка с које нас доводи к истином нознању. Он започиње питањем : „Али ће рећи ко: како ће устати мртви ? и у каквом ће телу доћи? Безумниче! ти што сејеш неће оживети ако не умре. И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго какво. А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело" (I. Кор. 15. 85—38.). Семе неје ништа друго него љуска у којој се крије клица за нову биљку, клица коју око наше или једва или никако и не примећу.је. У тој клици леже и својства и облик дотичне биљке, али се развија на све стране тек онда, кад јој се љуска распадне и иструли. А свакоме је познато да се не затрпава у земљу семе заједно с телом својим, већ голо семе, не полаже се у земљу стабљика с лишћем и класом, већ голо зрно. Под телом се овде разуме онај органски строј, који се у свакој врсти биља стално и самосвојно развија у оном облику, какав јој је воља Творчева определила, о чему ми само толико знамо, да се та и та биљка из тог и тог састоји и да тако и тако изгледа. А да- расноврсност у природи што боље предочи, не зауставља се св. Апостол само на царству биља, него нас упућује на разноврсност у месу, т. ј. на разноврсност мускула и удова код човека, код животиња у којих је крв врућа и код риба, при чему не треба сметнути с ума ни најновија посматрања по којима су крвне куглице (ганглије) у сваке врсте животиње друкчије. Но и то му све неје доста; он иде још даље те нам предочава разлику између лепоте земаљских и глорије небеских тела, опомињући нас још при

том на разликост у светлости мећу небеским телима наиме оне коју има, сунце, месец и звезде. Сад долази примена тога на својства ускрснулога и прослављенога тела у сравњењу са својствима која имају земаљска смртна тела, при чему је и опет употребљено сравњење са семеном. „Сеје се за распадљивост, а. устаје за нераспадлшвост; сеје се у срамоти. а устаје у слави; се.је се у слабости, а устаје у сили ; сеје се тело телесно (психично), а устаје тело духовно (пнеуматично)." Органско тело, које је номоћу духа очишћено, не подлежи више упливу спољне природе, јер је над њом узвишено; срамота она или поруга, која сналази тело при распадању његова материје, и која нас присиљава да, последњу почаст, коју са,мртнику указујемо, сведемо на то да му тело чим пре гробу понесемо, — губи се и ишчезава за свагда у оном величанственс-м сјају, који окружава у слави ускрснулога. Па у колико је грознији и одвратнији расход који иочиње са цреста-нком струја између мозга и срца помоћу којих се изазивала осотљивост и кретање, у толико је јача и неисцрпнија моћ будућег, новог живота, помоћу које дух постаје необично делотворан п потнуним господарењем нрироде. Смртно тело. које се сеје или покопава (сахрањује), назива св. Апостол телесним или психичним што ће иначе рећи душевним,* јер под речи тј фох*'! ( ПСИХ( 0 П °Дразумева оно исто што Господ означава речима месо и крв и нашто не полаже особиту вредност. Под жихом се дакле овде подразумева, јединство чуственог живота, које са својим неслободним нагонима стоји у борби са моралном слободом. Сасвим је друго у слави ускрснуло тело. То неје више просто анимално тело над којим господари животињски принцин живота; а не осврће се на закон духовни услед чега се греховно стање понавља, ускрснуло тело постаје духовно или пневматично. Но та,ј израз „духовно или пневматично" не сме се рђаво тумачити. Многи и многи подразумевају под том речи нешто прозрачно, призрачно, етерично у обичном говору, те према томе и духовно тело представљају себи као прозрачно-етерично смећући с ума оне * „бстк т-кдо д $ ш § к н о е н естк т-кдо д 8 о к н о е". ,,Д$СН Н Д$11ЈН ПраК€ДНУ\"А КОС](КаЛАТХ та Господн!"