Српски сион

О тр . 106.

СИОН."

В р . 7.

оијго : иа које школе, и на какве се гиколске пошребе може и сме клирикални сронд употребљаваши ? На то нам даје одговор основно нисмо клирикалног фонда и досадања иракса располагања са његовим приходом. По основном писму, којим је Митрополит Ненадовић основао клирикални фонд, приходи његови се смедоше и могоше употребити на „Магистре не само карловачкихг, но и ио всеи Епархш Сремскои, суцихг и будуцихг школк". Но пракса фонда клирикалног са рачунима својим доказује, да су се из тог фонда исплаћивали и нрофесори богословија и по осталим епархијама митрополије карловачке,* а донније, II као што видимо данас, помагали су се, односно издржавали и остали наши виши просветни заводи. Само нема случаја, да су се из клирикалног фонда било издржавале, било испомагале основне школе ио лшшроиолији. А то би баш и „Застава" хтела. Но да се приходи клирикалног фонда не могу и не смеду употребљавати на потребе основних школа, то је јасно изражено и одређено у највишем Решкрипту од 10. августа 1868 г. §-ом 10. V. А. који гласи: „Приходи фонда клирикалног по првобитном основном определењу свом имају се употребити по потреби на богословске и друге школе и школске иошребе, куда иринадлеже и гимназије и виша заведенија." Ето, то је за данас делокруг и смер клирикалног фонда. Но биће о том још говора. На што су одређени приходи неприкосновеног фонда и на што су се они употребљавали, то се јасно види из расправе сабора 1769 г. као и из регуламента од 1770 г; а наиме, да је тај фонд одељен од клирикалног фонда у ту сврху, да се осигурају дохотци на подмиривање строго „митрополијских и епископских потреба". То се ево вцди и из првог рачуна неприкосновеног фонда, који нам бројевима казује на игго се нриход његов издавао, а наиме:

* И то усљед наређења регудамента од 27. септембра 1770, ади уз обећање, да ако фонд својим ириходом не би то измогао, да ће се из царске касе сваке године помоћ давати.

1.) Митрополиту Јоану Георгијевићу ради набављаља сребрног постоља за митрополију по највишем налогу 5.560 ф. 05 н. 2.) на зидање пакрачке цркве 3.696 ф. 02 н. 3.) на цркву у Варад-Веленце 990 ф. — н. На даље се, по вишим налозима, из овог фонда почеле издавати плате како бележницима тако и фишкалима консисторијалним. Први такав издатак учињен је усљед интимата кр. мађ. намест. Савета од 6. септембра 1784. 5.) на зидање епископске резиденције у Г. Карловци . . . 1.134 ф. 04 н. 6.) на регистратуру митрополитску .... 123 ф. 33 н. 7.) Кад су, решењем министарства просвете од 12. маја 1853 бр. 1811/311 укинуте синђелијске таксе, издавано је из ненрикосновеног фонда као накнада за то: Патријарху (Јосифу Ра,јачићу ас1 регаопат) 472 ф. 50 н. епископу арадском . . 420 ф. — н. „ будимском . . 1260 ф. — н. „ г.-карловачком 1575 ф. — н. „ пакрачком . . 1365 ф. — н. 8.) Издаване су надаље, по највишем решењу, и данас сретно виадајућег цара п краља нашег, од 3. марта 1863, а по смислу дворског декрета кр. угарске канцеларије од 14. марта 1863 бр. 3696 да се она помоћ, коју је дотле вршачки епископ пакрачком и горњокарловачком, а темишварски горњо-карловачком и будимском, плаћати имао, почињући од 1. новембра. 1862, па до коначног уређења епископских дотација, из неприкосновеног фонда, и то : будимском епископу . . 1.261 ф. 68 н. пакрачком „ . . 497 ф. 28 н. горњо-карловачком . 819 ф, — н. Тако је било и бивало до решкрипта, а §-ом 11.. У. А. највишег решкрипта од 10. авг. 1868. г. ево како се опредељује смер, сврха и делокруг неприкосновеног фонда: „Приходи фонда народног неприкосновеног по основу и природи својој имају се употребити на потребу епископских дотација и њихових резиденција (у колико приходи епископија солидарно узети не би довољни били) на нотпору епархијских консисторија, и друге потребе епархијалних цркви и свештенства". И ово, што наведосмо, унаша довољно свет-