Српски сион

Б р . 7.

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 105.

поч. Митрополнт Стефан Стратимировић, а при.тожише у тај фонд ови световњаци: Јован Јовановнћ, Бекет и Хрнстифор Антонијевић, Осечани, по 500 ф., Јован Паликућевни 3400 ф., варош Сомбор 1000 ф., Ђира Нецић из Ст. Кањиже 500 ф., Стефан Ћирковић, трговац из Тријеста 1000 ф., Стефан Милиновић из Суоотице 200 ф., Никола Јовановић, трговац из Мишколца 1000 ф., Алекса Коић, властелин у Фирећлазу бОО ф.; а осим ових и Гедеон Петровић, епископ бачки 2000 ф. Слава им за то и данас и остала увек! Али њиховом славом, њиховим родољубљем нема се права нико други. на ни „Застава" ни око ње „њезин народ" разметати. А како је постао и умножио се јерархијски манастирски н резиденц-фонд, о томе тек није потребно говорити, јер сама им имена казују ностанак; а тако исто п закладама и фундацијама другим. До г. 1790, кад је држан поменути темишварски сабор, осим клирикалног и неприкосновеног фонда, знамо још само за један фонд, а тај је: штипендијска заклада Лрхијешскожа Мојсија Путника, основана главннцом од 6000 ф. којој своти је прибројана, иосле његове смрти, још и свота од 1.618 ф. 34 н. Дакле , и тшј је фонд из архијеиискоиског блага. Других фондова до г. 1790 није било; а сва три нобројана фонда показивала су, дакле, г. 1790 главннцу од неких 145 хиљада форината у бечкој вредности. „Застава" пак, према „Актима сабора темишварског" тврди, да је 1790. г. постојао „општи народни '/хтд ", с капиталом од 203.017 фор. „Онштег народног фонда' није било, него су била побројана три фонда са својим именима, еа својим фундаторима и приложницима, које смо навели, и са свотом, коју смо установили, а служили еу општем народном добру. Капитал од 203.017 ф. место 145 хиљада, спомиње сабор темишварски за то, јер га је рачунао у конвенцијоналној вредности, а не у бечкој. 203.017 ф. било је онда, што оно некад беше „шајна". Разуме се, „Застава" ни то није знала; као што није знала ни то, да је нада народа (т. ј. темишварског сабора). ,,да ће имућнији сународници институтима са знаменитим прилозима у помоћ нритећи", остала

неостварена исго тако, као што еу и сви закључци тога сабора остали — на папиру, неизвршени. Остаје нам да кажемо још коју о намери, у коју су прва три фонда основана. По цитату из аката темишварског сабора излази, а „Застава" томе поверавала, да су ти народни фондови основани само „за изображење младежи", дакле, у строго школскопросветне цељи. 0 томе сумње не може бити, да је клирикални фонд основан строго и једино у школскопросветне цељи, и то: ,, вг иервихЂ вг, Сремскои Богохранимои Еиархт, нко прги Мишроиолги и Глави вскхк прочихљ ЕпархГи... како би подк БлагословеиГемк Бога всн возразцатцаго и напан/оцаго отг Митротлги тсо источника во всн, ирочгн страни и Ђшрхги ученгн /г&ки разлгтиисе* и ио встду нетокмо ошроци, но и совершенни мужге на■ученни, и ко вспкимЋ церковнимг и мирскимк не само иравишелсшвамг, но и службамЂ сиособни и угодни ироизГиши могли и . Мн велимо, да сумње, о школско-просветној цељи клирикалног фонда, не може бити, и ако знамо. да .је раснравни сабор од г. 1769., у 22-ој и следећим седницама расправљао питање, „како би требало са посмртнинама архијепископа п митрополита ноступати, да буде онштем благу користна", те се нанослетку сложио у томе, да се „од целе посмртнине епископа и митрополита (а то су били главни приходи клирикалног фонда) једна већа иола за школску касу, а друга мања за сироте и удовице свештеничке определи". Нема сумње, и ако знамо, да се у 8. тачцн изданог „аеистентима" упутства од 22. децембра 1769. г., опредељује, „да пола оставине умрлог владике клирикалној школској каси, а односно скоичаном сг исшомк иензијономг фонду за удове иоиадцје, ирииасши има а ; и ако знамо, да и регуламенат од 27. септембра 1770. одрећује и -налаже, да ол, епископске оставине припада половина „карловачкпм школском фонду" (клирикалном). од које половине „интерее на иотребу богословске школе да се унотреби, ако би што иритекло, на свенггеничке удовице и сироте". Но иитање би ' ТСакп ли јг у овим речима азражена и мисао о нросветном дентру нагаем, ко.ји треба да је у седигату Митронолита-Патријарха у — Карловци!