Српски сион

С тр . 104.

„СРПСКИ СИОН."

Јоановиђа Шакабенте . 408 ф. 50 н. 7. однрилога истогепископа 1.775 ф. — н. 8. од интеркалара . . 10.782 ф. 11 н. 9. од посмртнина епископа горњо-карловачке дијецезе: а) Гедеона Димовића . 1.585 ф. 58 н. б) Евгенија Јоановића 66 ф. 22 н. 10. од интеркалара . . 3.813 ф. 23 н. 11. од посмртнине накрачког епискона Кирила Живковића . . 100 ф. — н. 12. од посмртнина темишварских епископа: а) Софронија. Кириловића 2.671 ф. 18 н. б) Стефана Авакумовића 8.949 ф. 55 н. в) Максима Манојловића 1.022 ф. 29 н. 13. од интеркалара 13.448 ф. 09 н. Од г. 1850. до 1863. умножио се клирикални фонд, и то: 1. од интеркалара . . 6.000 ф. 68 н. 2. из масе вршачког епископа Ст. Поповића . . . . . . 162 ф. 33 н. Г. 1823 уведен је такозвани „други тас" као ириход, којега је народ дирекшно давао на издржавање школских потреба. Из тих тасова су подмириване текуће потребе. А да се од прихода њиховог није, ни уколико, умножио клирикални фонд, доказују ове околности. „За цело време (од г. 1823 до 1835 г.) доно је други тас арадске дијецезе 4 665 ф. 12 н. т. ј. 38.684 ф. 47 н. мање, него што је расход (арадске богословије) износио. Дакле са 38.684 ф. 47 н. морале су, које остале дијецсзе с приходом другог таса, које клирикални фонд арадској богословији у помоћ нритећи". На даље: „Од 1825. до 9. марта 1844, кад ,је први пут у рачуну клир. фонда ночела се плата професора, спомињати и као непосредни издатак овог фонда сматрати, издано је на клирикалне учитеље вршачке богословије нреко оног, што је други тас вршачке епархије износио : 32.600 ф. бечке вредности". „Сва издавања (на плате учитеља, кирије и нр.) и примања (из других тасова) вођена су до 9. марта 1844. за себе. Тек у рачуну клир. фонда од овог датума, иочем ее увидило, да се трошкови ши из' ирихода ,2-ог шаса СВИЈу епархија памириши ме могу, аренешени су приходи и пздатцн ови на клири калпи фонд ". Али, од 1. новембра г. 1849, до конца

октобра 1863 г., ушло је у клирикални фонд и добровољних прилога. Али, и опет не „знаменитих прилога имућнијих сународника", него прилози манастира. Приложише ови манастири: 1. Манастир Беочин у бачкој вредности . . . . 11.757 ф. 21 н. 2. Манастир Привина Глава 1.000 ф. — н. 3. „ Кувеждин . . 4.000 ф. — н. 4. „ Бездин . 13.478 ф. — н. 5. „ С.-Ђурађ . . 50 ф. — н. 6. „ Војловица . 15 ф. — н. 7. Од фрушкогорских манастира укупно . . . 10.065 ф. 03 н. 40.365 ф. 24 н. а једини мек човек из народа, Јован Шуплаиски, власшелин од Ваљамаље, даде клирикалном фонду свој прилог у једној обвезници од 2.000 фор. Од г. 1863. не даде фонду клирикалном нико никаквог прилога Него се он, од те године до данашњег дана, умножава разним митроиолитским и епископским оставинама, посмртнинама и интеркаларима, те својом каматом. Ето, шако се, за нешшо више од сшо година нагомилало народно црквено благо у клирнкалном фонду на 2,286.477 ф. 94 н. А сад да видимо како је било са неирикосновеним фондом. Овај фонд је основан 1769 г., и то: 1. из иншеркаларног ирихода архидијецезе карловачке, иосле смрши Мишроиолиша Павла КенадовиЛа са . 4.76'3 ф. 21 н. 2. из иосмршнине исшог митроиолиша са ... 12.411 ф. 45 н. а умножен и до данашње своше од .... 2,120 231 ф. 27 н. досиео је једино ириходом од иосмртнина, осшавина и иншеркалара митроиолишскоеиискоиских, ше својом камашом. Ето, тако се за нешто ви/ше од сто година нагомилало народно ЦЈЖвено благо до своте од 4,405.709 ф. 21 н., а не „иомоЛу знатнг^х џрилога народних" у рноме смислу, какав је смисао „Застава" хшела датн народним ирилозима". А коме имамо захвалити на осталој своти блага данашњих народно-црквених фондова I Фонд митрополитског благодјејанија (алумнеум) основао је још за свога живота блажено-