Српски сион

Б р . 7.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 103.

квама тасови за стране манастире, Ови се 8-им цунктом (основног) писма у сремско.ј архидиједези укидају, и на место њи школски на корист словутог фонда (клирикалног) заводе. И то је други извор био. Трећи извор отвара се с тзивом на свешшежшво: „да настоигв у школску кутш отт> умирагош.ихЂ, браку сочетаваемихг и свечаровг милостинго елико мош;но накормливати". Колико су ти тасови и кутије умножиле клирикални фонд нема нигде забележено. А нема за то, јер из тих .извора није ништа ни улазило у клирикални фонд, него је одмах на, текуће потребе школске и потрошено, ако је што и колико је добивено. Др. Милош Рајић, у својој књизи: „Срб 1 ски народни фондови",* не сномиње засебно нигде нриход ни таса ни кутије, а јер доцније (стр. 26. и др.) изрично спомиње приход од тако званог, а додније уведеног, „другог таса", то је такођер доказ, да у клирикални фонд није ни улазило из тих тасова и кутија (ништа.) Него, ево шта је у клирикални фонд улазило, и чиме се он и како множио. По рачуну прихода и расхода „кассе покровобогородичннхг школг Арх1-Ешскоте и МвдропоЈПе Карловачке" (као што се онда називала благајна клирикалног фонда), који је рачун Ненадовић од 10. авг. 1749. као од дана издања позиввог писма, почео водити, и 1. јануара 1768. закључио, износили су за то време, т. ј. за 18год. 4 мес. и 21 дан, само његови ирилози свега . 11.174 ф. — н. а других приложника свегитепичког и монашког реда сремске архидијецезе и горе навед&шх тископа дчрови 41.002 ф. 43 н. Свега дакле . 52.176 ф. 48 н. Од тога је потрошено, за то време, на плаћу учитеља карловачке школе , школске потребе и процесе по рачуну, који је. „школски економ" водио . . 18.282 ф. 41 н. Рачуни даљих година показују, да је клирикални фонд изнашао Г. 1769. „ 1774. „ 1775. „ 1776. „ 1780. „ 1787.

44.615 ф. 53 н. 53.831 ф. 52 н. 53.880 ф. 52 н. Ф

49.859 55.987 ф. 86.093 ф.

45 н. 39 н. 12 н.

* Из ове смо књиге узимали све овде изложене иодатке. „ 1790 * 1. новембра . 94.494 ф. 39 н. Као приходи овога фонда од г. 1769. до 1790. били су махом оставине п посмртнине епископа, интеркалари и прилози манастира, као што се то види из рачуна, којег нам пружа Рајић. Од г. 1790. до 1863. г. множио се клирикални фонд и опет сам собом и приходима митрополитских и епископских оставина, посмртнина и разних интеркалара. А то се све види из ових података: Од г. 1769. до 1774. умножио се клирикални фонд, и то: 1. од нроданих манастирских кућа са 8.349 ф. 40 н. 2. од х / 2 посмртнине арадског енископа Синесија Живановића . 812 ф. 47 н. 3. од V 2 оставине епископа горњо-карловачког Да-нила Јакшића . 436 ф. 39 н. 4. од х / 2 оставине епископа будимског Дионисија Новаковића . 6.742 ф. 12 н. 5. од интекаларног прихода будимске дијецезе 275 ф. 59 н. Од г. 1774. до 4. маја 1787. умножио се клирикални фонд, и то : 1. од интеркалара архидијецезе карловачке 9.508 ф. 20 н. 2. од интеркаларног прихода темишварске дијецезе 4.516 ф. 09 н. 3. од интеркаларног прихода- арадске дијецезе 443 ф. 27 н. 4. од интеркаларног прихода бачке дијецезе 2.602 ф. 21 н. 5. од масе бачког епископа Атанасија Живковића 1.040 ф. 53 н. Од 1. децембра 1790. до 1850. г. умножио се клирикални фонд, и то: 1. од посмртнине арадског епископа Навла Авакумовића са . . 9.426 ф. 31 н. 2. од интеркал. прихода 1.641 ф. 22 н. 3. од посмртнине бачких епископа : а) Јоана Јоановића . 6.579 ф. 56 н. б) Гедеона Петровића 3.988 ф. 48 н. в) ГеоргијаХранислава 15.687 ф. 13 н. 4. од интеркалара . . 9.585 ф. 48 н. 5. од интеркалара будимске дијецезе 971 ф. 15 н. 6. од посмртнине вршачког епископа Јос. * Кад је фонд у овоје руке примио бдаженоиоч. Митрополит СтеФан Стратимировић; дакле за време темишварског сабора.