Српски сион

О гр . 108.

,СРПСКИ СИОН."

Б р . 7.

ако је присутна ноловина. Тражи се само једна треЛина уредно позваних скушптинара. А да скупштина ваљане одлуке донети, дакле и избор једне иоловине црквеног одбора обавити може, у ирисуству и с?. суделовањем само друге половине тог одбора, јасно се види из 48. §. П. В. највиш. решкрипта, који за ваљане одлуке само одбора, захтева и одређује присуство једне ноловине уредно сазваних одборника. Одговор, дакле, на горње питање јесте: Мз-

оор једне половине црквеног одоора, иредузет и обављен у црквеноскупштинској седници, а у ирисуству чланова оне друге половине црквеног одбора и, једне треЛине бар, уредно сазваних скупштинара, сасвим је законит и у смислу највишег решкрипта; разуме се, ако и при том избору не би било других каквих неправилности, које се не односе на постављено питање, а рад којих би избор ноништен морао бити у случају ириговора.

Нови Сад, 6. Фебруара 1895. Закључак преч. Аридијецезалне Конзисторије, који је саонштен у 5 бр. о. л., а донесен поводом отииса вис. кр. зем. владе, одела за богоштовје и наставу у Загребу, у питању прослављања св. Саве по школама (комуналним) у Троједници, — задовољио је и г Браник" и „СрбоТ>ран", као што је морао задовољити сваког Србина. Али, није, задовољио „Заставу". Сасвим досљедно њезином вештом незадовољству, но и у овом случају —- безразложном. Но на страну с тим незадовољством. Док год бива из ћеФа и рачуна, а не из разлога и нлеменитих нобуда, ми о том незадовољству не ћемо моћи водити озбиљна рачуна; а нреч. Конзисторија — баш никаква. Него нам је инак криво, да „Застави", о којој ће и туђи свет држати, да је она један нретставник озбиљне срнске журналистике, није баш ни мало стало до тога, хоће ли јој бар туђи свет рећи: да нешто зна, ил да не зна ништа. Господа око „^агосМћ ^оујпа", у Загребу,

сигурно ће се слатко насмејати „Заставином" хумору, е се „званична господа нису добро договорила"; као што се и ми слатко насмејасмо виснреноме нагласку .Заставином", ,да одговор архидијецезалне Конзисторије не стоји на висини свог позива и дужности". Оно, што су г. г. око „Заставе" у 5 бр. о. л. прочитала, то је_ тек само: извештај наш о закључку преч. Конзисторије, а одговор Конзисторије на отпис високе владе, поднесен је овој у засебној представци, што се и из извештаја нашег видети може. Ако г. г. око „Заставе" не уму и не могу да виде и појме разлику између закључ1;а и прстставке конзисторијалне, тек томе не може крив бити — „Српски Сион". Сад би још хтели да чујемо, за што је „Застава" незадовољна са закључком иреч. архидијецезалне Конзисторије? Ето згоде и за то. јер је речено:-„за данас само толико". Штета што настуна часни иост, на ће проћи време пошалици. Шат настуни нокајање; у најмању руку бар — збиља и код г. г. око „Заставе".

_

—«%•«>*Јз _

: ^ј) ©т Е Е Д Е Ш П. | Надвојвода Албрехт [ преминуо је 6. (18 ) фебруара, о. г. у 12 сати у подне, у Арку, у Тиролској, где се налазио на лечењу. Узвшненк покојник био је најстарији члан царског хаисбуршко-лотриншког дома. Саучешће, иоводом смрти узвишеног иокој-

——■

ника, одаје цела нространа аустро-угарска монархија, а у том саучешћу учеству.је, дубоко тронут, и цео српски увек верни народ ове монархнје. Његова Светост, ПреузвишешГ Господин Георгије Бранковић, Патријарх српски, на ирви тужни глас о смрти узвишеног нокојника, изјавио је дубоко осећану кондолендију. Црне за-