Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

ставе, у знак дубоког жаљења за узвишеним покојником, вију се са двора патријарашког, богословије и пшназије у Еарловдима; са епископских дворова у делој Митрополији; са „Матиде Српске", гимназије и „Српске Читаонице" у Новом Саду. — (Болест Високопреосвештеног Епископа Никанора). После успешно нзвршене операдије, изгледи здравља узвишеног болесника све су бољи и сигурнији. Радости и утеси толиких душа и срдаца иридружујемо и своју. Хвала, милостивом Богу! — (Школоки Оавет) држао је своје седнице, као што смо јавнли. дана 6. н 7. о. м.. нод нредсединпгтвом Њсгове Светостн, Преузв. /'. Патријарха Георгија. Присуствовали су седницама: г г. др. Ннка Максимовић, прота Јован Борота, Стеван Лазић, Теофнло Димић. заменик главног школ. референта Н. Ђ. Вукићевић и др. М. Полит: а као неровође: г. г. секретар Секулић и подсекретар Јанковић. Предмета је нредузето 80, понајвише личне природе. Од предмета огшгтег значаја решено је, поводом окружнице кр. уг. министра просвете, којом се позива Школски Савет. да настоји око тога, да професорн сомборске учитељске школе ступе у државнн мировински фонд. — умолити претставком кр. уг. министарсгво, да поднесе на највишу иотврду мировинску уредбу, коју је сабор од г. '1892. донео, чиме би н нитање о мировини ирофесора решено било. ГГоводом императивног изашиљања неких учитеља на курс учења мађарског језика у Фелеђхазу, а на основу прикунљеиих подагака, решено је: жалити се кр. уг. министарству на иоступак неких државиих школ. надзорника и молити. да се у будуће таково нрекорачивање делокруга им — а без знања надлежне автономне школске власти -- немогућиж учини. — Наставна основа за српске народне школе, коју је израдио заменик главног школског референта, из дана је на нроучење и коначни предлог одбору а(1 ћос, у којп су изаслати: г. г. нрота Јован Борота, Стеван Лазнћ и Теофпло Димпћ, ГГравила за полагање испита о учитељском оснособљењу издана су на мишљење нроти г. Јовану Вороти. Књига Милеве Симићеве: „Педагогија за више девојачке школе" нримљена је за учебник истих школа. На предлог епирхијског школског одбора иакрачког.постављен јеуправитељ пакрачке учитељске школе Јовап ЋурнЛ за стручног надзорндка вероисповедних основних школа у епархијп пакрачкој.

Учнтељ земунски Грујлћ репонован је. — (Српска банка). У место 30.000 акција, упис-ано је 44.000 акција са капиталом номиналне вредности од 8,800.000 круна. Шта све Србин може, кад хоће; шта би све могли, кад би хтели ! ! — (Прилог „*онду ов. Саве"). Црквена отитина у Дињашу, вотирала је „фонду св. Саве" нрилог од 50 фор. Евала јој! — (Исправак вести). Темишварске вестн. да Високонреосвештенн Господин Еппскоп темишварскн Никанор „1то канонима неће моћи вршити свештеничке функције," немају с каноиима никакве "свезе. Најпре треба св. каноне знати, а онда тек ,канонска" мишљења изрицати. — (Преузвишени г. бискуп Штросмајер ;у овогодишњој „когшпепој окгигпЈсг" својој бранп се против подметања њему ,1о1)о/ ро пјепш 1хи8сепо§', и 8а1)оги уаИкапвкоти 1 ' говора нротпв неногрешивости папске. Његов „с1оћп рик ■ ће тој одбрани поверовати. Па и ми би то учинили, у име љубави хришћанске и ради јединства цркава. ма то било и склапањем очију пред свима невероватностима п софизмима. . . одбране те. Само кад би нам иреузвпшени бискуп могао доказати, ,..(1а ве (;о 8Уе1;о јесИпз^уо ргаујт 1 гтт пастот ттлСЈ с!а(1е, 1 с!а ш' јес1пој 111 с1ги§ој 81гап1 па и§1гћ пе 1>ис1е *. Но то је, признајемо, велики захтев. Да поставимо захтеве мање, који се. можда испунити даду. Вероваћемо, дакле, да је говор ватнкански. који се иринисује преузвишеном бискуну, нротив непогрешивости папске, — апокрифан, ако нам нреузвишени бискуп: 1.) изнесе на видело онај говор. којега је он говорио, а о којем до данас свет ништа не зна, а који се, по стенографским белешкама исиисан, чува у архиви ватиканској: 2.) ако нам докаже, да је анокрифна и његова кореспонденцнја — о сабору ватиканском и непогрешивости папској — коју је коресионденцију Преузвишени водио с-а многим људима ватиканске мањине. иа и са чувеним 1Јцрап1оир-ом. а коју је кореспонденцију и српском православном свету саопштио високопреосвештени епископ Др. Никодим Милаш. у своме делу: „Пропаганда". Зар ће то хтетн и моћи учинити преузвишени бискуи ? Ако не, нека нам не замери што ћемо присиљени бити остатн прн оном уверењу, које, осим „ (1о16го§ - рика", дели цео свет. од ватиканског сабора до данас. Нама је, и у овсм питању, само до — истине. А истина никад неће бити препрека јединству; пре-