Српски сион

С ТР . 100.

„српски сидн."

В Р. 7

Видио сам год. 1888. у Риму у дркви св. Петра и Павла баш и самог епископа римског (папу) где исто тако образом грчког крста благосиља народ. Још иешто. Навели смо горе: шта се у Часловцу и Псалтиру чита у погледу крсног знамења, ал значајно је то, да се тамо за разлог наводи: да је таково древно предаље „стк^ж аплх и СТк1)('А Оцх". 0 том древном предаљу светих апостола и светих отада ближа извешћа нигде не налазимо, бар ја у својој библиотеди сем других имам и историју старе хришћанске цркве у обиму од 10 књига, под насловом горе једном већ цитираним „Јо8ерћ1 В1п§ћат1 Ап^шШев Еес1е81аз1;1сае. На11ае 1 724. 1725. 1727. 1 728. и 1729." на четвртини, па у овим књигама нигде помена нема: како се извршује крсно Сршки Ковин.

знамење ? а најмање да је по древном предању светих апостола и светих отаца дољни крак крста спустити на трбух (на чрж^к наше/их). Та то се управо противи учењу православне источне Христове цркве, јер то не би било знаменовати себе грчким крстом: противи се и самом начину благосиљања верних, ко.ји је израз грчког крста, јер на трбух стављајући дољни крак крста — (по Часловцу и Псалтиру) — пе би био грчки него латински крсш, кога само у III. веку после Христа први

пут видимо, а такови

латински

крст

ми у православној источној Христовој цркви нигде не налазимо. Да завршимо. Спустићеш дакле десну руку са чела управо на прса, ,јер то је нижи крак крста, ко.ји се грчким зове, и којег је православна источна Христова црква усвојила. Максим Лудаји$.

У НЕДЕЉУ СИРОПУСТНУ.

(0 посту НокантесА, приЕДНжи бф са царсткТе невесное. Мат. 3. ст. 2. Овим речима учио је св. Јован крститељ, у пустињи јудејској, иарод, који му је долазио из Јерусалима и око.чино Јордаиске. Те су речи нунозначајие за сваког искреног сина цркве Христове, цркве нравославне. Те су речи утешне за богаташа као и за сиротана; јер иједни и други, живећи у овом грешном и маловременом свету, и са знањем и без знања — греше. Но, како да умилостивимо срце најмилостивијег Оца небесног, како да дођемо пред двери срца Његова, са којег нам милост долази; како да се удостојимо ногледа Његова, који нас ирати и у тавној ноћи и на светлом дану ? Како да дођемо до деснице Његове. која подједнако грлв и сироче у незнатној колеби и оне у високим налатама ? Како да се удостојимо чути глас Онога. који испитује „ерцаи утробе људи° ? То хоћу, да вам кажем. Свето Јеванђеље данашње опомиње нас на свети и велики пост, уводи нас у празновање тих дана, поучава нас, да их треба у посту, молитви и кајању проводити; а апоетол Павле вели: ,,(ј« нкш'к кршд ЕлагопрТ/лтно, се нкж^к джк спасешА" (Кор. II. гл. 6. ст. 2.).

и кајању.) Пост је установила наша св. црква, и он је од великог значаја, и за то је дужан сваки син цркве наше иоштовати ту свету установу; јер, ко се иротиви установи тој, противи се Богу и није достојан назвати се чедом цркве Христове. И онај, ко се нада дуго живити ; и болник, који смрт очекује, подједнако треба да се пере од греха, јер св. писмо вели: „Едите уко и /Ио= литеса , гако нек^ксте денк нн часа, конкжј ск1нк челок^кчбскТи прТидггх " Свето писмо многе нам узоре истиче о издржљивости у посту. Велики пророк Мојсеј иостио је 40 дана, док се удостојио примити закон на каменим таблицама. Тако је и велики нророк Илија постио толико дана, и тиме се удоетојио, да на огљеним колима на небо отиђе и смрти да не види. А и пророк Данило је многе дане ностио, док се удостојио чудног виђења, да је јарост лавовску претворио у кротко и умиљато јагње. Када је Бог своје лице од Ниневићана окренуо, они иостише велики ност, док се опростише грехова својих и заслужише милости Божје. Небројених, дакле, примера имамо, из старог и новог Завета, о посту; небројено угодника божјих, који нросијаше у посту. И сам Господ