Српски сион

Б р. 8.

разио и публиковао у своме првобитном предлогу, који се назвао „јединственим штатутом", а која су израза свога добила и у „народноцрквеном уставу а , као предлогу између саборског одбора и одбора нетнаесторице споразумно изнешеном нред сабор 1892. Тај устав је шта више сабор примио и за подлогу специјалне дебате, ег^-о, изразио се, са. већином својом, за начела у том уставу изражена. Тражити сада од данашњег саборског одбора, да сабору спреми и поднесе други кака,в предлог, и то.начела контрерних начелима првог му предлога, то би значило: тражити од саборског одбора, да се одрече себе, свога мишљења, свога уверења. А то саборски одбор учинити неће, учинити не може. За, први саборски састанак било би, осим организацијоног штатута, доста предлога и посла, који је остао несвршен иза сабора 1892. год. На првом састанку своме имао би сабор иза-

брати и нови саборски одбор. Л овога сабореког одбора тек, био би посао, да спреми евентуално нов предлог или предлоге организацијоне природе, те да их ноднесе другоме саборском састанку на расправу. Тако ми мислимо. Поштовани г. Др. И. Б. завршио је свој чланак овако : „На носледњем сабору учињен је у том правцу један веома значајан иокушај који истина није био од успеха, но за то је дужност свакоме од нас, да озбиљно порадимо на томе, како би рад овога сабора, што нам сада предстоји, успехом увенчан био, те да једном довршимо и ми оно дело, око кога су се толике најбоље снаге нашега народа годинама трудиле и заузимале." Ми те речи потписујемо. Желимо од срца,, да не остане само на — лепим речима. Желимо да се лепе речи потврде и лепим делима.

Б Е Л Е Ш К Е. — (Бегова Светост нови ваоељеноки Патријарх Антим VII) приспео је у понедел>ник 6. (18.) фебруара о. г. у Цариград. Депутација, којаје ишла на нарочитој лађи Хијос до Калимна, да прими новоиаабраника, допратила га је овамо. Кад је Хујос спустио котву у Златни Рог. нопели су се на брод чиновници Патријаршије и Ов. Синода, и тамо је велики протосинђел поздравио [Бегову Светост са добродошлидом. Око Фењера било је доста света, који јс поздрављао новог наследника Златоустове патарице. Његова Светост отсела је код досадањег заступника, Њ. В. П. г. Натанаила. Велики Логотет Ставро Аристархи беј отишао је одмах за тим у Царски двор и доставио је званично нреко Таксим беја, првог секретара, султану, да је Његова Светосг Антим VII приспео у престоницу. Њ. Ц. Величансгво изразило је, преко Таксим оеја, своју благонаклоност према новом Патријарху. Велики Логотет јавио је и Великом Везиру о доласку Патријарха. „Ц. Г." — (Крштена у 17 години.) Јављају нам из Суботишта (ком Руме), да је у тамошњој српској православној цркви, на дан св. Богојављења, крштена девојка Марија Голи (СгоИ) Маџарица, у 17-ој години њезиној. Пста је била ради заблуде својих родитеља-назарена — до тог доба некрштена. — (Богословско квижевно друштво „Слога") на својој IV. редовној седници. држаној 5. фебр. Ј895 г. конституисало се овако:

За председника: Живојин Витолић, богослов IV. године, за подпредседника: Никола Арсеновић. богослов 11. године, за I. тајника: Димитрије Витковик богослов II. годнне, за II. тајника: Миливој Рајић, богослов I. године, за благајника: Милорад Чонорда. богослов 1. године и за књижничара: Миливо | Јовановић, богослов I. године. — (т Ника Михајлови& > умировљени председнпк кр. табле, члан угарске горње куће и чувени нравник, умр'о је. од запале илуће, 15. (27.) фебруара о. г. у Сомбору. где се и родио 11. (23.) априла 1811 год. Врли иокојник био је особито образован човек, чувен јуриста, изванредно даровит, а светао карактер, каквих мало бива и има. Познат је особито са конференције Лоњајеве из г. 1872. на којој је у друштву са Др. Ливијем Радивојевићем и нок. А. Стојачковићем одлучно бранио народно-црквену авгономију против намишљаја Лоњај.евих. У најновије доба. и ако у дубокој старости 1'војој. нашао се инак на своме месту у горњој кући, кад је требало подићи глас свој против црквенпх рефорама. „Фонду св. Саве" одужио се са нрилогом својим од 200 фор. Слава му! А лака му земља, и вечни му спомен У народу! — (Консисторијални бележник будимске епархцје Василије Груји^ умр'с је дана 13. (25.) фебруара 1895.