Српски сион

„ОРПСКИСИОН."

доказују: да је српски народ и српска иравославна црква увек вољна и спремна своје грађакске обвезе и патријотичке дужности вршити, сматрајући себе нераздељеним и органичким делом државне целине, спреман увек учествовати (партициповати) у жртвовању државним потребама, као што је вољан увек учествовати и у добитцима државне целине. Ако „Застава", и нека господа око ње, не појимају и немају смисла и осећаја за та,ј патријотички резон и ту патријотичку дужност, онда би бар дужност и резон родољуб.Ђа захтевао, да, својим неразмишљеним пискарањем, не доводе у сумњу појимање патријотичког резона и осећај патријотичких дужности у оних народно-црквених нам фактора и претставника, с којима државна власт непосредног саобраћаја има, и према, поступцима којих, у првој линији, нресуђује и одмерава висину и квалитет патријотичности српског православног народа и срнске православне цркве према Богом дарованој им, а властитом вољом њиховом изабраној отаџбини. Ако овострани српски народ и његова црква и у то искушење падне, да им брод живота управљају тако невешти бродари, каквима се ириказују господа око данашње „Заставе"; и да им браниоци и чувари иародноцрквеног опстанка постану тако брзоплети и неискусни — па ма како иначе одушевљени — народни борци, каквима се квалификују госнода око данашње „Заставе", — чланци „Заставини" о Немањином благу дали би нам већ разлога, основа и повода, да очајавамо о животу и самом опстанку српског народа и српске нравославне цркве у Митрополнји карловачкој. „Спаси нкт Сине Божш!" .... Но, кад би народно црквеним нам животом и будућношћу — што не дао никад Бог управљали кад год и тако неискусни почетници, као и1то су неки политички „гигерли" око „Заставе", једно интересантно питање би било : е да ли би и они, чим би дошли на унраву народ-

Нови Сад, 15. фебруара 1895. Поштовани г. Др. И. В. рекао је већ у 18. броју „Браника" једну своју реч, новодом предстојећег нам сабора. Ради обавештаја, казаћемо и ми једну, у погледу припреме нредлога за саборску расправу. По нашем мишљењу саборски одбор није

них фондова, отказали државне папире и продали их на јавним пијацама, а зар не би и они капитале фондова улагали и у државне папире? Учиннћемо им један комплименат и казаћемо: ма како да вм се глава сабље не боји, и ма како ради били да се „онима горе" замере, они ипак не би продалп државне папире, а куповали би и нове. А за што? За то, јер би то осим деликатних обзира и многи стварни налагали. И јер је боље елоцирати (сместити, уложити), капитале фондовске и т државне папире, него их оставити и гледати бесплодне, или по новчаним заводима са маљим каматама, него што нх дају државни напири. Морали смо, дакле, горњи комплименат учинити господп око „Заставе", јер кад не би ни толико мудрости и увиђавности код њих предпоставили, да би учинили, што рекосмо да би и они учинити морали, онда би им једино морали порећи и минимум памети. Па кад би већ и они морали задржати државне папире и зајмове,. који су већ учињени, а и нове у извесним приликама чинити; — зар онда њихов дрски и детињасти нападај на данашњу управу фондова, на данашњи саборски одбор, није демагошки насртај на данашњи саборски одбор? Јесте; ми то можемо и смемо тврдити, јер смо доказали, да је данашњи саборски одбор, кад је иримио унраву фондова у своје руке, затекао државног зајма и папира у вредности од 2,086.780 ф. 35, а он га повисио за три године са 1.410 ф. н. Задржао га и са нешто повисио за то, јер то налаже патриотички резон, финанцнјска наука и искуство, тр властити интерес фондова. Пред тим разлозима с једне, а цифрама с друге стране, пада образина „Заставиних" насргљиваца, и остаје на видику једна грозна слика ругобе, коју својом незграпном кичицом може да нацрта само најгаднија страст демагогије, вођена осећајима најпримитивнијег егонзма и пожуде за влашћу о (Наставиће се.) орган, који предлоге за сабор има и може спремати једгто према директиви с поља, нрема жељама јавнога мњења. У предлозима г; саборског одбора могу и морају бити изражећа начела само она, која су његова, или која је он апробирао. Та начела је данашњп саборски одбор из-