Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 125.

А све то значи ово: Од укупног капитала свију фондова п фундадија, које су постојале до г. 1863., а који је капитал изнашао свега: 2,392.470 ф. 68 н., уложено је већ тада било у државне папире свега 760.242 ф. 54 н , дакле скоро '/ 3 делокупних фондовских капитала. По гласу рачуна и извештаја фондовских од г. 1890. изнашао је те године укупни капитал фондовски 6.052.37 ф. 86 н., од које своте је до те године уложено у државне папире 2.086.780 ф. 35 н., дакле, према укупној своти капитала, нешто више него Ч 3 тога [.апитала. Концем г. 1893. изнашао је укунни канптал фондовски 7 057.609 ф. 08 н., од којег је каиитала уложена до 1сонда г. 1898. у државне пппире свота од 2.088.190 ф. 81 н., дакле са 1.4-10 ф. 46 н више него до конда 1890 год А то оиет значи: до г 1890., кад је данашњи саборски одбор примио у своЈе руке управу фондова, било је већ уложено у државне папире од целокупног фондовског капитала 2,086.780 ф. 35 н.; а у року од 1891. до конца 1893. г., дакле, под данашњом управом фондова умножио се улог у државне папире са свотом од 1.410 ф. 46 н. Ето, тако бројеви говоре и доказују. Је ли, дакле, данашња управа фондова. данашњп саборски одбор, велику трећину фондовског капитала уложио у државне папире? Није, него је за доба његове управе уложено у државне папире свега 1.410 ф. 16 н., а остала свота од 2 ,086.780 ф. 35 н. уложена | .је у државне иаиире до г. 1891., пре управе | данашњег саборског одбора. То је, истина; а што „Застава" нискара, то је : трла баба длан, да је прође дан. Но, питање је сад: да ли је морално, и да ли је разложно, те оправдано, ради улагања фондовског капитала у државне папире, онако огуђивати и погрђивати, било ма ко,)у управу фондова из прошлога, и данашњега века? Није. А ево и доказа, да није. На стр. 62 Рајићеве књиге може свако ирочитати и ове речи: „Ово (иоклад сремских манастира од г. 1793. и 1799.) је накнада, коју је виеоки ерар дао манастирима сремским за златне и сребрне дрквене утвари, које су ови на иозив митрополита Стефана Стратими-

ровића, кад је држава због француског рата у великој пужди била, носледњој уступили." А то значп: да држава у време велике иужде има нраво сребрне и златне и саме утвари дрквене за отклоњење те нужде и испомоћ у истој, употребити, разуме се уз накнаду. То ираво држава Је имала. има и имаће увек, не само ирема нашој дркви, иего нрема свима дрквама, па и према свакоме поједином грађанину своме, односно његовом имању. А камо ли држава да нема нрава на зајам капитала из наших фондова? Има она то ираво у свако доба према свима капиталима, који су ирироде наших фондова,, као што у време велике нужде, има тако нраво и на капитале и својину свију својих грађана. Кад држава долази у невољу и нужду, не само што је обвеза грађанска. него је дужност, патријотичка, држави помоћи и ради те помоћи јој ставити на расиоложење тим пре својину и каиитал, кад јој дајемо крв и жив.от. Иотражимо потврду овим речима ма у којег писда државних наука, и — наћи ћемо ју. На основу, дакле, неоторног ирава државе, тражила је и наша држава зајмове од наших фондова у време нужде јој ма које; а, свагдањај управи фондова диктовала је и грађанска, обвеза и патријотичка дужност затражене зајмове, према своти својих канптала држави издавати. Но ће нас ко год запитати : признајем, да су н фондови наши дужни држави зајам дати у време пужде; али, зар су дужни куновати државне напире кад ше нужде нема , а под ! мању камату, него нгго би ју добили нриватним | зајмом? Дужни су. Да се та дужност у целој својој опширности представи, требало би делу расправу само о томе иитању нанисати. Та дужност, и ако није у законс];ој фо|>»1г изражена и поставл>ена, ипак треба, да }е као иатријотичка дужност и патријотнчки резон позната бар онима, који гц воде као иолитичКЈ1 учитељн народа. А кад им је нозната, онда морал захтева п истинито род>>љубл.е тражи, да о тој дужности обавесте народ увек ире,. него што би му потпаљивали крв разним неистинама, и нодвалама на, оне, којима с.у народ и црква новерили управу фондова п пметка народнодрквеног, а који у познавању својих дужности, врше дужност и нрема држави, и тиме, на делу,