Српски сион

О тр . 124.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 8.

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОД КОРИСТИ? (Наставак).

II. Приговора, који се тичу строго управе са фондовима и фундацијама, у главноме је ових дввет: 1. Велику трећину капитала фондовских ужива држава са 4 и 3%, а тиме се штети народ наш и фондови. 2. Неприкосновени фонд се протежира нрема клирикалном фонду, а ова.ј хотимице испушта из вида. 3. .,На неприкосновени фонд су владике удариле свој печат и не дају т њега на просвету ни колико је црног испод нокта". 4. За градњу и дозиђиваље патријарашкоеписконских резиденција има новаца, а за нриномоћ школама, и за мировински фонд учитеља, професора п осгалих народних чиновника, нема. 5. Данашњом управом и манинулацијом фондова чини сепрема нросвети издајство и атентат. 6. „Доброг у управи фондова ни са свећом не мож' наћи". 7. Кришом и у нотаји се оснива фонд .за чиновнике око фондова, те се у тај фонд, нод тајанственим називом: „рачун писарине", даје 1°/ 0 чистог прихода из свију фонлова. 8. Извештај уираве фондова за г. 1893. .је ненотнун. 9. Тај су извештај нотписалн само књигово^а н благајник управе фондова. Одговорнћемо на све нриговоре редом. Ас1 1. По кици и ларми „Заставпној", а ио љубазности погрда, које ;е нросула на данашњу унраву народно-црквених фондова, изгледа, као да је данашња управа фондова издала н уложила великц треЛниу каиитала фоидовских и фундационих у државне обвезнице и остале државне паиире. нз разлога, да јој „главу сабља не сече", да се „оннма гојк" не замери. Такво иискарање и такав. боље рећи, разговор, је таман нрема фирми „Заставиних" чланака. према намери њиховој, н ирема неразумевању н неиознавању ствари. А колико истине и разложностн у тој внцн п ларми има, ево да видимо:

Послужићемо се и опет Рајићевом књигом. 1.) По рачуну од 4. маја 1787. било је од капитала клирикалног фонда, који је тада изнашао свега 86.093 ф. 12 н., „код ерариума" под 3 1 /2°/о издано већ, на обвезницу од 17. августа 1776 15.000 ф По рачуну од 31. октобра 1863 било је: I. у државним обвезницама: са 2у а °/ 0 • ■ • 10.800 ф.

са 3 са 3' /2 )7 са 4>/ 2 „ са 5

193 ф 448 ф 505 ф 476.333 ф

— н. 02 н. — н. — н. 25 н.

Свега 488.279 ф 27 н. 2.) Од капитала неприкосновеног фонда било је: I. V државнпм обвезницама: са 2%% • • •

са са 4 1 са 5

4'/ 2

54.098 ф. 52 н. 2.500 ф. — н. 200 ф. — н. 116.077 ф. бО н.

Свега 172.976 ф. 02 н 3.) Фонд закладе Архијепископа Мојсија Путника бпо је 30. октобра 1863. г. свега

0110 10 ."1 ј>. 99 н.,

14.263 ф. 99 н.. од којих Је у државне оОвезнице уложено било .... 6000 ф. 4.) Фонд закладе Петра Божпћа био .;е31. октобра 1863. свега 11 269 ф. 62 н., од којих .је у држ. обв. уложено било . 8.000 ф. 5.) Фонд митрополитског благодјејанија у Карловцима изнашао је 31. октобра 1863. г. свега 62.218 ф. 24 н., од којих је било у државним задужницама . . 4.918 ф. 31 н. 6. Поклад сремских манастира од г. 1793. и 1799. изнашао је у исто време 14.086 ф. 49 н., од којих је бнло у државним задужницама 11.350 ф. 7. Поклад мг.настира и цркви сремских од год. 1810. изнашао је у нсто време свега 5.123 ф. 69 н., од којих је било у државним обвезницама .... 2.384 ф. 54 н. 8 Од осталих свију фондова за то време који су сви скупа изнашали, осим фонда за зидање митрополитске резиденције, ко.јп .је фонд основао Митронолит Стратимировић са 50 000 фор., — 279.745 ф. 81 н., било је у државним паиирима .... 66.335 ф. 25 н