Српски сион

С тр . 118.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 8.

област беловарска требала са овим питањем радити ? Ево шта ја мислим. Да је наступио био случај, до сад никад невиђени и нечувени, па закон о њему да нема никакве одредбе, онда је кр. жупанијска област беловарска, сумњајући да ли ће својом одредбом погодити интенције високе кр. земаљске владе, могла припитати, шта ће чинити. Али, хвала Богу, овај случај није у Аустро Угарској монархији ни невиђен, ни нечувен. Широм цијеле наше монархије иду литије о св. Сави у школу (на равно гдје има нравославних Срба, њихових храмова, свештеника и школа, у које њихова дјеца иду) и свуда се говори, пјева, декламује. Државна власт зна то и види то, јер се пред њом и не крије, нити би се могло сакрити. И она није дошла на мисао, да је слављење св. Саве жјесмом, говором и декламацијом њенгго по њу иогибељпо , па ће то једва моћи постати погибељним и у жупанији беловарско-крижевачкој. И зар кр. жупанијска област беловарска, знајући да се на разнвм мјестима монархије слави св. Сава пјесмом, говором и декламацијом, није смјела ни могла рећи: смије се св. Сава славити мјесмом и говором к декламацијом и у шдручју жужаније беловарско-крижевачке ?! Јадржим, да је она то и могла и требала рећи, тијем више, што знам, да нравославни Срби у тој жупанији, као људи мирни и погодни, који, од како у уставну еру уђоше, никада нијесу ни прстом макли против јавнога мира и реда, нијесу заслужили, да се њима ускраћује оно, што је другој њиховој браћи у монархији дозвољено. Као сии те жупаније, нроу-

чио сам поприлично иеториЈу тога комада земље и народа мојега на њој, а знам прилично и његове новије доживљаје, познајем срце и душу тога народа, на знам добро

његове и лиЈепе и ружне стране, те

бих

волио да ми ко рече, чиме Је таЈ иарод заслужио, да јавне области Ј 'едино у његовом слављењу св. Саве пјесмом, говором и декламацијом, назријеваЈ *у њешто, што тек треба сжцијалну дозволу одозго. Ти моји негдашњи Вараждинци генералаћани мора да су преко ноћ поетали невјерни земљи и госнодару своме, на баш за њих треба изцнмно неко стање ! Не, не. Ствар је и иревише озбиљна. IIе смијем се с њоме шалити. Само и опет велим, да кр. жупанијска област беловарска није.имала разлоца, онако стилизовано иитање уирављати високој кр. земаљској влади. 0 свему што се у њезином комбинованом питању пита, као што смо видјели, могла је она сама одговорити и била је тзвана да одговори. Она то није учииила, већ преноси одлуку на високу кр земаљску владу. Нека буде онако, како влада рече! Овакав поступак кр. жупанијске об ласти беловарске не мора бити мио ни најпогодниЈ 'им и најпопустљивиЈ'им Србима тамошњим. Из њега би се врло лако могао извести закључак, да сама кр. жунанијска област беловарска нема воље штитити своје православно српско становништво ни онда, кад би њеко хтио, да му ускраћује оно што му закон дозвољује. Но ја нијесам за то, да се било какав закључак из овога изводи. Ми не нанадамо, ми ие тужимо, јер ми смо нападнути и оптужени. Ми се еамо бранимо. И треба да се бранимо поштено, као људи.

(Наставиће се.)

ПОРОДИЦА И РЕЛИЂИЈА. Проповед оца Августина од Монтефелтра. С талијанског превео : јереј Илија Шуманови^. (Наставак). Шта би била љубав без божанског идеала, тост ваше брачнс свезе; а то је за то, јер ви, који ју узвисује? Ви видите како нроиада оно, место да снажите своју љубав са в.ером, ко,ја што треба да је бесмртно, ви осећате разоча- са божанском силесијом вида човечје срце; равања ваше љубави, јер нисте схвптили свс- мосто_ да ју, кад иотавни, оиет расветлите са