Српски сион

С тр. 146.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 9

Нови Сад, 20. фебруара 1895. Неки се 'елаве еа умља, а некн проелаЕе еа безумља. Кад не може са онпма, „Застава" се надмеће са овима. Као да јој је то данас — цил.! „Пеему хоће, хоће име славно"! Па систематски, а целом енергијом своје истрајности па томе ради. Но јер је безумљу плитко дно, „Застава" се штеди, па купи га целе недел>е и проспе тек у „народном броју"; — да задиви „свој народ" ! II у 27. броју своме иустила је неке ракетле. У трагу једне исгшсано беше: „У нрорачуну (клирикалног Фонда) прпход се хотимице умањава, а расход се хотимице иовећава. Вештина козе иаее!" А у трагу друге нрочитасмо: „клирикални фонд узајмио Фонду за зидање патријкрхова двора 74 хиљаде А гле птице како се улови!" И „Застава" сгаде скакутати од радости ; као да ју ко год кречом иотналио. Ракетле иукоше, а народ ћути. Ал из „Заставе" грми глас проклетства: „Зар то није атен тат на иросвету? Зар то није издајство нрема школи?" Народ се згледну и одговори: није. Баш као оно дру Минш Михајловићу, на митровачком збору, кад је на питање : .Јеси ли ти, народе, задовољан са стањем наше школе и автономије?" одговорио са: _јесмо% а поштовани г. доктор очекивао одговор баш: „нисмо". Па ако је народ одговориона .Заставина" проклињајућа питања — ма и по иннггинкту своје слутње — са: није, имао је право; погодио је. Јер, кад се на богословију у место 10.866 ф. 84 н хоће да потроши 13.240 ф . : јер, кад се обнавља препарандија пакрачка, те за ову у прорачун метне 3010 Фор. (које своте у нрорачуну нрошлих година није било, јер није било ни пренарандије); кад се на гимназију новосадеку треба да нотроши 16.000 Фор. место 13.098 ф . 48 н.; кад се на штампање школских књига хоће да иотроши 1000 Фор. место 300 Фор.: зар је го „хотимично" увећавање расхода, зар то атентат на просвету и издајство према школи?! Није. А кад се приход клирикалног Фонда исказује са 3000 ф . прихода маиаетирског, којег у год. 1893. није било; кад се нриход од камате узпма онолики, какав сс претноставити може и сме тгри с.астаољпњу тгр/грачуна; зар је то хотимично „умањавање" ирихода? Није. Но што да трошимо време и хартију у иочаст улкосном незнању „Заставином". Кад нас „Застава" уверп, да она зна штаје прорачун у оиште, а просветног Фонда на^нег наособ; и кад се уверимо, да је њојзи до истине

до народа, до школе и просвете,' а не до столица у еаборском одбору, — онда ћемо н више коју рећи, а да је поучпмо. А овако, док опа пресуђује о прорачуну клирикалног Фонда за 1895., нрема нзвештају управе Фондова о сташу ових концем г. 1893., а незнајући иишта о прорачуну из 1'. 1894., дотле је можемо сажаљевати, ал у дишпут се сњоме о томе упуштати не. И друга „Засгавииа" ракетла такаје, као и прва. „Застава* је тек из 4. броја овога листа сазнала, да је за зидање архијенискоиске или митронолитско-патријарашке — а не .иатријарове" — резиденције, узајмл.епо из клирикалног Фонда 74.811 ф . 52 и. Па и сад још не зна, је ли то зајам ил иредујам! Ево да јој кажемо на чему је ствар. Не својим речима, него речима баш саборског одбора, кога „Застава" тако братски, тако сриски, тако автоиомно, тако радикално — мрзи, да ради те мржње морамо да мржени будемо и ми, и хартија на којој се .Сион" штампа, и слова и машина која га тптамиа, и пошта која га разноси и сви они, који га читају. Чита га и „Застава". Па? Да. да Мрзећи данашњи саборски одбор мрзи „Застава" и сама себе. А да мрзи и саму себе, доказују јој. то чланци. Јер ко себе љуби и штује, тај себе не може онако брукати, као што се брука „Застава" у тим чланцима ; што новијим — све глупаввјим. „Што се тиче Фицансирања овог грађевииског посла (зидања резиденције) одредио је овај са борски одбор закључком својим од 30. марта (11. априла) 1892. зап. бр. 27 2, да сс нужни новац набави подигнућем зајма из већих срп нар. цркв. Фондова, којн имају улога код новчаних завод« 770 4°1 0 камату. и то тако, да се сав фонд на зидање резиденције смести у хипотекарне зајмове еа 6°/ 0 камата, а из те камате да се плаћа Фондовима, из којих је зајам дигнут 4 1 /,°/ 0 камата и 1 г / 2 0 /о амортизације канитала, те Ие се тако грађевннска свота од 240.000 фор. за 30 година амортизирати, а фонд за зидање резнденције неокрњен сачувати". (Видп : „Извештај саб. одбора пз г. 1892.) Дакле, осим свега другог, што у овом поступку саборског одбора добра има, намакнута је и осигурана клирикалном Фонду за •30 година на његов капитал од 74.811 Фор. 52 п. камата годишња са 4 1 / 2 °/ 0 место 4°/ 0 . евентуално, у року од тих 30 година, и мање камате. Ко има очн нек види, ко има намети нек суди: је ли то атентат на просвету и издајсгво према школи? Не. ие; него је иакост „Заставииа" атентат