Српски сион

С тр . 130.

В р. 9

нам питање на високу кр. земаљеку владу управила, разјашњено, шта је нрави повод покретању тога питања. Ми то не видимо из еамога њезиног питап.а, али кад иресвијетли г. Др. Лсидор Кршњави , одјелни нредстојник, у сабору вели: .сЈо^осШо ее је, с1а је и ђе1оуаг8кој гирашр Шо рперога, згш1је \ пезкШа га<П ргоз1ауе зу . Заузке буесапобИ, која 1тас1о с1а ђис1е сгкуепа, а ђИа је 1ато ргеуте зујеЈзко^ кагак1ега. Оуе гагтГггсе ђИе зи ро\ос1, с1а је гирапјјкка ођ1аз1 гирапце ђе1о\'агзке рИа1а кг. гета1ј. у1ас!и: . . . тоге И зе (1ог\'о1Ш уосЈШ ргосезјји и зко1зке ргозЈогЈје 1 рос! којјт и\'јеНта? а . оида смијемо ијеровати, да је кр. жупанијска област бсмоварска илвјестила владу о размирицама, које су јој веК досадиле, и позитивно м >жемо знати, да су те размирице повод њезшмме обраКању на високу кр. земаљску владу. Волио бих кад бих могао знати, око чега су се врзле те размирицв , колике су димензије оне ностигле и како се кр. жу панијска област бе*овај)ска спрам њих, држала. Када с;у се размирице нородиле, онда значи, да је једна страна хтјела нриредити светосавску школску евечаност а другој то није било нраво. Н сада да се пресуди о размирици, нужио би иам било зпатн, гита нротивној странци није нраво. Није ли јој но вољи сама светосавска литија, или јој није ио Вол.и игго школска дјеца у њој учеств,ују, или долазак њезин у школу, или слављење св. Саве том приликом у говорима, нјесмама и декламацијама. или на пошљетку педржање обуке са осталом дјецом тога дана. Ако јој пије право оно прво, тада је кр. жунанијска област беловарска била дужна ноучити је. да се у краљевинама Хрвагској н Славонији данас внше не може и не смије томе па пут ста ати. Није ли јој ираво оно друго, мо]>ала је кр жунапнјска област беловарска упутити је па закоп, који то учествовање наређује. 0 опом треКем видјели смо, како је кр. жуианијска област беловарска могла еудити, а о томе Кемо још говорити Ко се због четвртога бунио, томе је требало разјасиити. да у самом слављењу св. Саве говором, цјесмом и т. д., нема и не може бити ничег држаил, јавном моралу, миру

и ])еду противног; а с ногледом на пету сгвар, ради које се можда њеко бунио, требало је призвати му у иамет закон, који уираво на руку иде иравославнима, јер иа д--|)[ св Саве не мора бити обуке у ниједној школи опијех мијеста у беловарско-крижевачкој жупапији, у којима има парохијска црква иравославпе вјероисповијести. Но моме мишл.ењу требало је опе који се ])ади ових свечаности свађају опаме Кивати, а пе одмах нрн иајнезпатпијем пок])ету ставиши у ттањс мпого тога, иа што православни имају иесумњиво нраво и д]»уго што шта, што им нн закон не •?«,брањује. Ако је оиозиција снрам светосавских свечаности излив ма чијег настојаи.а, да сз закон пе вријеђа, она Ке онда п])естати, кад јој се иокаже, да повреде закоиа нема. А је ли опа излив другога чега, онда би јавна једна област једв.а смјела пред њом устукиути. Ево отворено и искрено Ку реКи, од куда вјетар дува. Није ту у пнтању закон, ни повреда закона. Да лп Ке нравославна дјеца иКи у школу, то је прилично равнодуншо онима. који нри спомену светосавских литија у свађу улазе. О њиховом настојању, да наша дјеца у онКе у школу иду. знао бих из искуства штошта при повиједати. Но то нека ето.ји на миру. И зангго да ириговарам Хрватима, кад је било, а и сад ваБда, има и који човјек Србии, који би иружио нашем ел.аку руку да му иомогпе, да дијете своје „избави" школе! Исто тако није њима ни до св. Саве, а пе би се они заклали баш пи за то, што у 28 школа, у беловарско-крижевачкој жу папцји, не би било једнога дапа обуке. Њима смета донекле наша свечапа литија, опи не воле да и ми с иарадом у школу уђемо. Но и те ])ане још би се дале пребол.ети. али се иребол.ети пе може то. што се ириликом те свечалости говори о Србину светоме Сави, што се ту пјева о сриској цркви, што се у којој пјесми при декламацији изусте опет ове ријечи. То боли њеке људе,' и сваки иут кад ч\ју те ријечи, они Ке нокренути и дрвл.е и камен.е на онога, који их изусти. Будимо иекрени. на иризпај.мо оно што