Српски сион

О тр . 132.

„СРПСКИ СИОН." "

В р . 9.

Загледали смо у га.мо питање и у повод, који је кр. жуианијску област беловарску принукао, да се тим питањем обрати иа високу кр. земаљску владу и дошли смо до увјерен>а, да тако стилизовапог питања ни с обзиром на постојеће законе и владине наредбе, ни с обзиром на друге околности, које са предметом питања у свези стоје, није било нужде пред високу владу износити, јер га је сама кр. жупанијска област могла ријешити у власгитом дјелокругу, напошљетку впдили смо и то, да ни сами иовод, с којега је цијело питање покренуто, није такав, да би изт-кивло брзу и мериторну одлуку више власти. Но питање је отишло високој кр. хрв. слав. далм. земаљској влади, па морамо и ми за њим. III. Бисока кр. зема .кска влада у Загребу, добивши нитање, није, као пгго сви видимо, приступила одмах одговору. По свему што је до сада у јавност п])одрло очевпдно је, да је она посветила нитању овоме озбиљну пажњу и да га је подпргла нужном нроучавању. На основу инФормација, које је добила од надлежне в.шсти, а ваљда и с других крајева крал.евина Хрватске и Сла воније, она је сигурно дошла до увјерења, да је овај нредмет у таквом стадију, да изискује јасну и прецизну одредбу. Можда ће ме ко од мојих сународника и корити ради оваквог говора, али ја пишем и говорим оно што мислим. 0 мислима својим не држим, да су непогрјешиве. У овој нак ствари мислим, да висока кр. земаљска влада није нама никакве немравде учинила, ако је, елушајућн евоје органе и гледајући њихову ненрилику, дошла до одлуке, да у овој ствари изда једну нормашивпу наредбу. Мени се чини да ово још не значи, да је висока влада одлучила. ту своју нормативну паредбу иоставити на друкчијп основ но што је онај, што јој га закоп у својим одредбама означује, нити то значи, да влада у одредбама своје нормативне наредбе хоће њешто друкчије да пропише, по што то закон већ прописује. Ја мислим, да, намјера високе владе о издању иормативне наредбе у нашем питању, пе мора значмтн, да ће она супрот закону

рећи: ие смије бити на св. Саву „обхода", или: не смије школска младеж учествовати у светосавском „обходу", или : не смије се у ниједној школи обус/гавити обука ради благдапа св. Саве, осим можда ако су у њој искл.учиво само дјеца нравославне вјере. Да висока втада пе мисли са својом нормативном наредбом учинити њешто самовољно и нос-тојећем закону онрјечпо, то мислим да смијем закл.учити по њезином поступку. Она с,е обратила на све наше конзисторије у цијелој земљи, да јој оне своје мишљење искажу, а о њима сигурно није претпоставила, да ће јој савјетовати њешто мимо закона, п.ешто иогрјешпо. Да иак у стављеном па високу владу питању има и таквпх елемената, о којима постојећи закон непосредно ништа не говори. то једва да треба коме доказивати. Закон н. пр. не каже отворено, да евеТосавски „обход" иде у школу. Оп не каже, у колико би то могло спадати и на свјетовно законодавство, каква може бити евечаноет светосавска. Рекао сам, да је кр. жупанијска област беловарска могла и на ова, питања одговорити у смислу онога, што је и како је досада песирјечено бивило и бива. Другога обхода на св. Саву нема, иего из цркве у школу, а приликом светоеавске школске свечаности свагда је и жива ријеч један од елемената, којим се опа обавља, дакле кад закон говорп о томе обходу и у свима другим дијеловима га омогућује, неће му бити и није му противно ни то, ако „обход" иде у школу. као ни то, ако се таМо говори, пјева, декламује. Оваква изрека кр. жупанијске области беловарске била би логичиа. темел.ита н оправдана дедукција, но ипак само дедукција, иикако ријеч закона. И против те одлуке могло бн с противне стране бити жалбе и утока, дочим кад влада то изрече наредбом својом, онда жалбе иема. А да она то тако изрече, нужно је евакако, да се нитаи.е нроучи. То нам само може мило бити. Висока влада нроучава питање. У ње се већ ствара и гледиите на оне тачке, са којих се у ријешавању питања има поћи. И ако то гледиште буде нравилно, онда ће и рјешење нитања бити праведно, било коме право, или не било.