Српски сион

С тр . 170.

Вр. 10.

ној", неби емео никад, незналици рећи да је незналица, нит би смео лаж називати неистином; него би морао дрскост признати као љубазност, а грдњу као — елеганцију. А шта сведочи рачун од г. 1891.? Сведочи, да је у тој години било хинотекарних зајмова у клирикалном Фонду онолико, колико је у прорачун за г. 1893. метуто, а наиме: 579.289 ®ор. (>7 н.; на коју своту 6°/ 0 камата износи 34.757 ф . 38 н. Па за то је така свота и у прорачун стављена. А јер се прорачун за г. 1893. (сабору ноднешен) састављао у почетку г. 1892., зар није сасвим природно, што су те циФре избачене и у том ирорачуну? Сасвим ириродно за онога, који зна шта је ирорачун п како се саставља. Зар није тако рађено и дотле, код свпју ирорачуна свију саборских одбора? Јесте, јер друкчије се радити не може. Приход и расход последње године служи као суистрат састављању прорачуна за наредну годину. Тако се прорачун гради, па је тако састављен и онај „прорачун" за годину 1893. Рачун пак излаже се према фактичном приходу и расходу у дотичној години. А јер се тако излаже, за то и рачун од г. 1893. показује, да је концем те Године било хииотекарних зајмова 562.430 ф . 63 н. А зашто сад мања свота него у прорачуну; односно, него концем г. 1891.? За то, јер су у року од г. 1892 — 1893., дакле у року од две године, повраћени неки хипотекарни зајмови клирикалног Фонда. Зашто бап: клирикалног Фонда ? То би нам могли разјаснити само дужнпци његови, — који су му капитале враКали. Каква је „Застава", могла би још рећи, да је те дужнике наговорио саборски одбор, да исплате своје зајмове! А откуда у рачуну већи приход од камата на мањи капитал, него што је ириход од већег капитала у прорачуну. Каква је „Застава", могла је и овом приликом коју рећи о „дерању коже"; на казати: ништа друго, него су дужници плаћали 7 и 8°/ 0 камату, уместо6°/ 0 ; па коју сузу иролити и уздисај пустити над њиховом несрећом. Но, да је „Засгава" прочитала рачуп од г. 1891., увсрила би ее, да је и те године и на капитал од 579.289 ф . 67 н. добивено неких 6 хил.ада вшне камата, него што је Фактички каматњак на ту евоту, тога канитала, износио. А то, из разлога, с којег је и г. 1893. ушла камата на своту од 562.430 ф . 75 н.. већа, него што је Фактички каматњак на ту своту износио. А тај

разлог је сасвим нрост, једпоставан и појмљив; а и иознат је свакоме човеку, који се бар нешто разумева у ове ствари. Тај разлог је у томе: што се у течају сваке године нс утглаНује само текућа камата, пего н задоцњена. И по томе, онај вишак камате и у г. 1893. на мању своту главнице добивен, није текуИа камата на ту главннцу, него јс то уплата задоцњенс каматс. „Застава" .је и даље читала „прорачун за 1893.", сравнила га са рачуном из те године, па видила, да у прорачуну „има" половина прихода од манаетира 7.580 ф . 69 н . а у рачуиу да је нема. Па оиет цикну и нодвикну од радости : „Куда се та свота разлизала. Какве су то потребе појеле преко 15 хиљада Фор. кад се у рачуну нису исказале ? Где је ту копча између прорачуна и рачуна?" И још нешто нодвикну, и ми се слатко насмејасмо —- распаеаном бесу и припасаној пакости њезиној. 8апс1а ашИспаб! Па ево да јој и сад добра учинимо; да јој кажемо —• кад не зна. Свота од 7.580 ф . 69 н. уврштена јс у нрорачун за г. 1893., за то, јер је то половина од 15.161 ф . 38 н., која је свота предложена била у „прегледу прелиминираног доходка и расхода манастирских добара за г. 1893." Ако ово „Застава" не разуме, ми јој не помогосмо. А нисмо јој криви ви за то, што она није хтела читатн прорачун до краја. А што да чита?' Ал да је дочитала нашла би и она тај „преглед", придодан на концу тога прорачуиа. Па ако би га разумела, одмах би нашла и узрок, с којег је у дотичном „прорачуну" нрелиминирано оних 7.580 Фор. 69 н. Што пак у рачуну од г. 1893. нема циФре од 7.580 ф . 67 н. то је за то, јер у год. 1893. манастири нису ништа ни унели у клирикални фонд . А зашто нису унели? Рекли смо ми то већ у 49. броју о. л. од прошле године. Но зашто нама „Застава" једаред не каже: зашто је народ — као што она рече оно — у матерпјалним ненриликама и новчаној кризи? По њезином схваћању цео свет може бити у повчаној кризи, у економским неудаћама и невол.ама, само не могу бити економије наишх манастира. Као да за њихове економије постоје други услови климатички и трговачки, него што важе за цео економски свет. Њиховим економијама морају — но „Застави" — увек бити родне године, а нродуктима њихових економија друге трговачкс пијаце и цеие, него осталоме свету!