Српски сион

Б р . 10

„СРГ1СКИ СИОН."

С тр . 171.

„Застава" је читала и даље „ирорачун" и рачун, па нашла, да је у ирорачуну свота расхода на издржавање богословије 14.320 ф ., а но рачуну да је потрошено само 10.866 ф . 84 н. Иа и онет цикну и подвикну: ,Они праве нрорачун расхода велики, да би био што мањи' чист ириход, те да се не би могли појавити још какви нови издатцп." А не хтеде се расиитати, зашто је у „прорачуну" нрелиминирано 14.320 ф.? А ко зашто. да се распитује! „Застава" зна то све — на памет, ко ието кукурекати. А ми све то морамо да истражујемо и испитујемо. Па за то, можемо ево и „Застави" и свакоме рећи откуда 14.320 ф . у прорачуну. Отуда што се тај прорачун имао ■поднети сабору на расмраву с тим, да одобри и: особни доплатак „ректору Јовану Боротп" (јер се онда држало, да ће он доћи за ректора) од 600 ф . ; станарину истом од 400 ф. ; те станарине свима нроФесорима богословије, коју до тада не уживаху, а праведно беше, да уживају, сваки ио 200 ф ., свега 1200 ф . за 6 нроФесора), и папослетку накнаду богословији за библиотеку 2000 ф . А јер тај прорачун није ни изашао н/ред сабор, и јер од сабора није био одобреи, то га саборски одбор није хтео ни ставити у течај, те нроФесори те годиие иису ни уживали станарине, нити је на библиотеку иотрошено 2000 ф . Није, дакле, нотрошено колико се потрошити мислило. За то се, ето нотрошило 10 хиљада, а не 14. Па кад смо већ ту, да кажемо сад свс о том, кобном по „Заставу" „нрорачуну". Забадава се „Застава" ломила око тога прорачуна. Део јој посао не вреди ништа. Тај нрорачун је само као предлог за саборску расираву написан и штамиан. А пошто га сабор није у раснраву ни узео, није га ни одобрити могао; а јер га није сабор одобрио, то тај предлог није ни ностао нрорачуном, те саборски одбор није ни трошио тгрема њему; него ио прорачуну саборском из г. 1890. и према потребама, које су се међутим појавиле, и морале бити у обзир узете. Па зар то да није брука „Заставина". Сравнује она и критикује рачун г. 18!>3. нрема нрорачуну, којега ннје ни било, а који је постојао тек као нредлог! И кад, сирота, мало труда нокаже, и тај јој се, рад наивности њезине, — изјалови Да, да; тај прорачун, око којег „Застава" „заман крши зубе", није прорачун, него је тек бно нрсдлог за нрорачун. Па ко нс би онда ре као: незналица као раднкал у „Заставн", Мора-

досмо то рећи, (а морали би још и више,) јер — истину говоримо, истини учимо, истину бранимо. А да не рекосмо, истину би — скрили. А истину треба да зна свако. А што је ова истина драстична — нисмо ми криви. Ми не умемо ономе, ко је црн, казати дајебео; а ономе, ко је луд, тепати да је мудар и паметан. „Застави" није право ни то, што је клирикални фонд показао концем г. 1893. сувишак од 35.049 ф ., а не 18 943 ф . 01 н. Па јој то није ни иојмљиво. Пре свега, сасвим је јасно, да је сувишак онда. већи, кад се мање потроши. Мањи расход иего што је Фактички нрелиминиран, биоје г. 1893. и у клирикалном Фонду, за то, јер се мање нотрошило, него нгго је мишљено да ће се морати потрошити. Ал се то није мислило на памет, као што „Застава" пише, него на основу расхода пријашњих година, и на основу потреба, које су у изгледу биле. -А на што се све то мање иотрошило, досадно нам је већ писати, као што се мора и најревноснијем учитељу досадити већ, учити ђака, који се неда научити. Но кад је „Застава" разбила већ главу о неуплаћени и оггроштени порез, то да јој бар главу превијемо. Она чисто не верује, да није уплаћен порез за г. 1893. за клирикални фонд ; а још мање верује, да би држава ,на рачун и корист народних школа из мнлости опростила порез". Па кад јој ми докажемо, да порез заиста није плаћен п да га је држава оиростила — разуме се из решнекта ирема закону и љубави нрема законитости „Застава" ће и највисиренији и најелегантнијн свој аргуменат да избаци, а тај је: „Видиш „Сионе" како си смешан! Силом нас голицаш на смеј. Дошао си бостанџнји да продајеш краставце. Ту твоју високу мудрост иди па просипај калуђерима. а нас мале остави на миру" ! И ко се онда неби задивио невиђеној елеганцији, пристојности, и озбиљности таких аргумената? И ко се онда нс би поклонио таквим доказима ? Или, — ко не би онда сажалио некадању „Заставу" у рукама данашњих „Радикала" ?! Да клирикални фонд није платио пореза у г. 1893., то доказује рачун његов из те године, којега је „Заетава" читала, ал непрочитала. Јер да је порез био уплаћен. био би и означен у расходу тога Фонда, као што јеикод осталих Фондова означен. А ево да кажемо зашто није плаћен порез. Зато, јер је ^анашњц саборски одбор, позивајућц