Српски сион

С тр . 172.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 10.

се на постојеће законе и наредбе, не само уложио уток против прописаног пореза за клирикални фонд и стипендијске закладе, него је тражио и повратак (у колико загода није наступила) уплаћеног већ пореза за тај фонд и те закладе. Те, чим је саборски одбор тај уток поднео, обуставио је одмах и плаћање пореза, нити је издавао иосле тога валовнице за одмеру истога. А да је држава не само „опростила" и отписала рекламиран порез него да је и уплаћени већ порез и повратила, и клирикалном Фонду и штипен-

Б Е Л Е Ш Е Е. — (Његова Светост, Преузвишени Господин, Патријарх Георгије) вратио се дана 27. фебруара (11. марта) вечерњим брзим возом У своју резиденцију, ноходив, у повратку свомеиз Будимиеште, високопреосвештеног епископа темишварског Никанора. Његова Сввшосш Пашријарх Георгије вратио се је пре седнида горње куће с тога, што су ове одређене и сазване тек за 8. (20.) март о. г. Његова Свешосш полази у седниде горње куће, заједно са високопреосвештеним Епископом бачким Германом, дана 7. (19.) о. м. — (Сабореки Одбор) је сазван у своје редовне седнице за 15. (27.) март о. г. — (Архидијецезална Конзисторија) у седници својој, држаној дана 21. фебруара о. г. под председништвом Његове Светости, Патријарха Георгија, између осталпх донела је решења и у овиж иредметима: Допис иредседништва верификационог одбора кр. жупаније сремске, да ирпвремени уиравитељи манастпра могу у коначни пменик скуиштинара велеиорезовника уврштени бити само онда, ако се сами, уз прпклоп порезнпх докумената, рекламују, — узет јеназнање, а о томе ради равнања извештени су привремени управитељи манастира с' тим, да се имају рекламовати. — Закључено је поднети високој кр. земаљ. влади у Загребу образложену претставку са молбом. да поради, да се ме/јусобни одношаји законом признатих вероисиовести регулишу донашањем закона у томе ТЈ.огледу, а на основу равноправности и једнакости законом признатих вероисповести, — Високн отиис Њсгове Овстоети,

дијским закладама, то доказује највише решење кр Финанцијског судишта, које је донешено у г. 1894., а то ће доказати и рачун клирикалног Фонда итихзаклада за г. 1894., кадбуде штампан. Ето у том је истина; а у ,Заставином" бењетању слава јој се виси! А та истина такођер ноказује, како су оправдани насртаји „Заставе" на данашњи сабореки одбор, заслугом којег је повраћено нашим фондовима нреко 35 хиљада уплаћена већ иореза, што ће се видети из рачуна за г. 1894. ^ иреузвишеног Господина Патријарха Георгија, којим саоиштава, да је рукоположио моиаха Георгија Марјановића за јерођакона, свршене богослове: Александра Живановића за ђакона. Стевана Кумановића и Л} г ку Д. Мишића за ђаконе и презвитере; а ирпдворног јерођакона. Диштрија Бранковића да је произвео за протођакона — узет је на знање. Узет је на знање отпис високосл. Митроиолијског звања бр. М. 328.341/МЦС. 274 ех 1894 којим се конзисторији саопштава решење високосл. Митрополпјског црквеног Савета којим се упозорују конзисторије у митрополији, да се имају тачно придржавати пропиеа у § 61. Г. II најв. Решкринтаод 10 авг. 1868, те у случајевима, да при изборима иароха ниједан компетенат не добије 3 / 3 гласова, парохом именоватп једнога између тих компетената. — Високосл. Митронолијско звање ириопћује, да му је вис. кр. зем. влада приказала списе, из којих произлази, да свештенство дужносг катихизирања не врши свуда, а поводом тим решено је: подручно свештенство најстрожије опоменути на тачно вршење катихетских дужности, односно овостраних наредаба у томе погледу већ изданих. — Изјашњење настојатеља манастира Кувеждина. да не може уступити пароху Ст. М. ниједног јеромонаха тога манастира на привремено испомагање у парохијским му дужностима, јер су исти у манастиру неонходни, узето је на знање, о чему је нзвештеи парох Ст. М. — Молба крчединске црквене општине. да се у Крчедину у место једне две нарохије крејирају, свака са илатом пароха од 500 фор.. а на ту цељ да се тој општини новратп уживање залишне иарохијске сесије, одбијена је у нрвом делу с' тога. што то