Српски сион
Бр. 11 „СРПСК в«г грунтовног стања п лнчног старања. да до зајма што нре дпђу (Јаборскп одоор нлје крив, н ие мо'ЛС(? бити крив, ниједном чека !1.у да се аајам иа фондова одобри плн не одобри. подигне или не иодигне. •Јер, он у гвојим гагтанцима иредузме и реши гне доснеле молбе ::а лајам. Одобри их или не одобри, ирема томе, да ли аајмотра-жилац пру.ка на тражепи зајам дово.кну гпгурност - - хипотеку. То је погао саборгког одбора, и нри том поглу одлучује једнпо и гамо — грунтовннца п погедовни лист; једиом речн ненокретнина. на к 'оју се зајам тражп. Плагајпа нак фондова исплаћује зајам чим јој зајмотралсилаи, пчднеге уређене пронигане документе, који се т по/џсшње зајма тра;же. То је носао блага.јне. Све оно друго, што треба нспунити и учинити нре решења саборгког одбора н после тога решења, до подизања зајма, — то ннје ствар унраве фондова, те ге за све то н не може она ни крпвити. Ко ју ииак криви,.чинн то нлн из незнања, нли нз „тежње за влаш1.у", лли из — тенденције ма ко.је. Које гу нобуде руководиле „Заставу" нри њезпном писању о „Немањином благу"; илн из којих је узрока она писала онако своје чланке. осгавламо п њој н свакоме, да од овог трога нзабере — ио вољи. А мн ћемо да учнннмо једну рекапитулацију. До|;азали смо. у догада.1Бим чланцнма, 1.) да није данашњн сабтрски одбор уложио капи& тале на-јвећих наших фондова, па ни осталих, у др;кавне папире, него да је то учнњено пре њега. 2.) доказали гмо. да улагање тпх капнтала у државне папире захтева патријотичка дужногт н реадн, а да је оно корпгно по саме фондове, а не штетно, јер државни напири не посе онако малн пнтерег као што труби „Загтава", н ,јер би капитали фондовски, да нису уложени у државпе иапире, много мању камату поснлп у новчапим заводнма, кад иећ пнсу моглп нздани бити у хпнотекарне. приватие зајмове :!.) доказали смо, да ни.је управа фондова крива, што кашггалн фондовски нису издаин у хипотекарне зајмове у већој своти, него што гу, јер да нису нодигнутп нп свн они, који су одобрени бнлп : а у већој своти, да нису нн тражени;
СИОН." С тр . 189. 4.) доказали смо, да-није саборскн одбор крпв, што се зајмови из клирикалног и непрнкосновеног фонда морају претходно одобрити по кр. уг. министарству, те што се и на то одобрење мора чекати ; 5.) доказали гмо, да саборгки одбор није крив што се ретко сагтаје, него — ако је кривице због н.ега —> криве с.у уредбе наше, које такво састајање одрвђују. .Међутим рекли смо, како би се зајмовн ф »ндовскп моглн п изван седница габорског одбора пздават; 6.) доказали гмо, да није саборгкн одбор крив што гтранке (зајиотражиоци) мора-ју да чекају 4 — 6 месеци док* не подигну зајам из фондова, него да гу -то крнви илн саме странке нли њнхови груитовнн одношајн. И тпме г је доказано, да „Застава" при писању својих чланака није пред очима нмала иетину, да није познавала ствари. о ко.јима је писала А начином свога писања г 3агтава" је доказала н сама — каква јој је цељ и гмер писању. Први нриговор „Загтав.ин. управн фондова упуКен, гтајао је у гвези га многим другим ириговорима; за то гмо ге њнме оволико и позабавили. Па још нешто. „Застава", жалећи што се канитали фондовски ннсу издали „народу" у зајам, рече и ово: ,Али није истина. да наш народ не треба зајма. Ако он не тражи зајма од народ. фондова, то још не сто.јп. да он не треба зајиа. Заиђите госиодо, ио новчаним заводима, па ћете видети, како стоји у том ногледу. Народ треба баш еад највише зајма, и он га тражи на гве пране (о срсЛе нам српске!), а што га не гражи у народ. фондова у оиој мери, као што бн требало, то је на сваки начин кривица управе народ. фондова. Кад би управа нар. фонпова поред иово.книјих углова, држала се реда и пропнса, који владају у огталом новчаном гвету, не би данас лежао већн део новца у државннм напнрима". Пре гвега мн никад ие рекогмо, да наш сел.ак, трговац п т. д.. једном речн: не рекосмо нпкад, да Србин ие треби најма. Шта внше, ето Иемо да нотврдимо, јер ,је нгтина, да га „баш гад највише треба, и да га тражи на све стране". Али, кад знамо за што га треба и тражп, па још на гве гтране, то је онда, пре да ге заплачемо, него да безразложно иападамо на онога. којп свему томе није крив.