Српски сион

БР. 11.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 191.

фондова зајмови према „прописима и обпчајима", а не према брзини потребе странака, према материјалном ироиадању породида, и према неком усбраженом праву народа. * Сиоменули смо нећ у III. чланку, а сад понављамо, да је „Застава" рекла и ово: „Да је у округлом броју издато народу зајма два и по милијуна, што лежи у државним иапирима, са уобичајеио.м ксшато.и од осам на сто, умножили би се народни фондови за годину дана са двеста хиљада форината. Овако, као што нам извештај показује, изгубили су народни фондови у округлом броју сто хиљада форината само за то, што је нован, нретворен (зар не уложенј у државне напире. А шта би на то цео паметан свет казао? Да „Застава" не зна шта говори. Ево томе и доказа. „Застави" је криво, што се капитали фондовски улажу у државне папире, а не издају у хипотекарне зајмове, више, него што се изда,ју; криво јој је што нису новољнији услови код зајмова фондовских; криво јој је што фондови не номажу довољно народу зајмом; а шо хоКе, да се камалаа фондовска подигне на 8%. Где је ту логика? Где је ту иознавање новчанога света? Саборски одбор види узрок малој тражњи зајмова, из фондова у високој камати од 7 %, па ју смањује на 6%'; па би хтео и на 5 % смањти ју, само да се код фондова тражи више зајмова, и да се народу помогне колико може — зајмом. А „Застава"? Она би да швеКакамату са (> % на 8 %!

Нови Сад, 11. марта 1895. У четвртак (9. марта) гласао је угарски горњи дом о познатим дрквено-политичким реформама. Тај се дан резултат није могао конштатовати, него тек сутра дан, и то тако, да је 119 гласало за, а 119 нротив. Новодом И С П Р АВА К. > 10. бр. овога листа на стр. 167, први ступац, у другом реду друга слога, место 300 ф., треба да етоји 400 ф. — Затим, на стр. 172., други слог, треба да гласи овако : „А да је држава не само „опростила" н отнисала рекламирани норез, него да Ие и уплаћени већ порез и повратити, и клирнкалном фонду и штппендијским закладама, то доказује највише ре-

Па ипак ју ми разумемо. Не мисли ни она озбиљно, да би то било мудро. Не, не. Она је то само рекла, ма жртвујући и логику и мудрост; а рекла је за то, не би ли народ казао: е гле! „Застава" би наше фондове умножила. Ето са сто хмљада форината годишње; а данашња их управа фондова штети са 100.000 форинти. Штети сами клирикални фонд са педесет хиљада. На кад „Застава" још подвикне: „Зар то није издајство према школи и атентат на просвету". . Зар онда народ да не пресуди овако: доле с' данашњом управом, дајте нам радикалску унраву. Ето, у томе, је дела филозофија и дубина „Заставиних" чланака. Блажен онај, ко ју не провиди! Разуме се, да би 8 % камата више донела него 5 — камате. Но ми држимо, да би још више донела 10^, 20%, 30 % и т. д. Па кад би то пискарање постотака по новинарским чланцима користило што фондовима, зар ми не би од 7 милијуна наших фондова моглп одмах начинити целе милијарде ? Да; али то је: „жив нам био Тодор"... А ми то не умемо. Него ми кажемо: каматњак (јмндовски Ие се морати снизити и са 6% на 5%, ако хоћемо, да нам капитали фондовски буду елоцирани што више у хипотекарне зајмове. Не буде ли тако, доћи ће време наскоро, да ћемо их морати смештати у штедијоничке улоге са В — 4 % или уложити у државне напире. Појезија и фраза не помаже у „новчаном свету". Ту одлучује — рачун. А „Заставишг' чланци су довољно доказали, да им писац рачунати не зна, или неће да зна.

паритета гласова, гласао је и председник горњег дома, и то са ,.да" те је тако његовим гласом одлучено, да се предлог прима за основу сиецијалне дебате. Ова је одмах и почела, али одмах код ирвог иараграфа са тбедом оиознције. Судбина рефорама још није — решена. шење кр. финанциског судишта, које је донешено у г. 1894, као што ће то доказати и рачун клирикалног фонда и тих заклада за г. 1894, кад буде штамнан и рачуи за г. кад буде довршен'. А на свршетку, последња три реда треба да гласе овако: „...заслугом којег је заштеђено нашим фондовима иреко 35 хиљада неуплаћена пореза, што ће се видети из рачуна за т. 1894".