Српски сион

В р. 11

„(Ј1Ч1СКИ

СИОН."

С тр . 185.

иа исту зада па.пвтан човјек другоме, или ееби. Но кпд је другоме аадаје, иазиће оп и како 1|<' задати. Иутем новина једва ће то )>адити Или, ако то баш хоКете, (»нда би и ми вама, па и себи, могли за медитаиију обил.ежити и друге нредмете, грђе и с.рамније,. ио што ,је оиисана слика еветосавске свечаиости у Грђевцу и она прта у п.ој Ви би се хтјели претставити као побориици чисте и пепомућепе невиносши дјечје. Добро је. И ја сам најодлучпије уз вас Али за све има начнна. Ви пијесте ,џ»7а/1 изабрали. Зар ће у Грђевцу п ваша и паша омладина постати чвршћом у невипом (у колико је природл .нудска, послије пада наших нрародител .а. иевииа) стан.у. ако ла дап св. Саве натворите ко.мцналну школу нред нашом литијом, или ако извртан.ем и ирсвртап.ем ностигиете забрапу, да се у школи тој, тога дана. пе смије ннатш говорити, ии пјевати. ни декламовати?! Ја велим да не ће. Ви ћете само измахипнрати, да се нравославиој срнској омладипи ол//з. ие једна, згода. у којој ее она може узпијети у најл.еншим својим осјећајима. Иама би отуд бнло штете. ('амо промислите, да ли би то вама бнло од праве и истинске корпстн! Зар ће ваши суграђани, ак<> их већ нећете браћом дч нризнаге, којима сте одузели нрилику да се иауче одушевл.авати се за оно што је н.ихово, којпма убијате сваки нолет, зар ће такви суграђани ваши бити кадри, да с иоштовањем погледају на оно што је ваше, да се одушевљавају и за оно што нам је заједничко?! Та они ће остати равнодушни спрам свега и свачега. У нашем интересу јесте, да иам пе сметате. По корисш ће бнши н ваша. Ви цијепите преузвишепога гоеп. бискуиа Штрослајера. II ја га ношту.јем. и ако сс не бих сложио са свачим од онога. што оп збори и твори.* Ви га бар послу I * Ово -мп 11.јг|>ујтс па ноштену ри .јсч. и ако јс „01>/ог"-ов дописннк нз Рогатца њоке гпдине, противно тврдио о једном проФееору богоелови.је карловачке, м тај сам глапом ја. ,јср другога тада тамо није било. Он ме нсправсдно обпјсдио, да не скидам шешир преуавитсном госиодину. А то ннјс Г)Ило истина. Моји на :1орн о томо овакни су. .Можемо п нсслагатц, алп ноштован .е трсГја ,1а указујсми јсдан фугомс. То смо дужни као хришћппп, ј као л .удп, као бра1>а. Ено вам ммјцх другова у Задру. ii i тамо сам свагда заетупао мишљсн.с, да се правоелав нџ

шајте. У овогодишњој својој коризменој окружпици вели он „с1а не и (Заоавпјјћ овоћЛо око1поз1:ћ 1 еа јес1ое ] за (1гиде 81гапе ос1 пара<3аја 1 пауа1а сауаН Јшато" (61а8шк ђјвкирјјА ћозапбке 1 апетзке. 1895. ћг. в(;г. 38). Оп то до душе говори ЛрЦги.м новодом и мотивишс го другим мотивима. али ове његове ријечи не губе ев 0 ј смисао ни у овој нрилици, а неће га и згубити, ако ја изреку ову његову об1'азложим друкчије , по што је он то учинио. Знаци времена сувише су јасни. Христова црква. на и у иашој домовини, у Хрватској и Славонији, иде иа суерет тетки.и искушењима. 11а зар да се нападамо, зар да навал.ујемо једап на другога? Зар ћемо тада оити јачи, ако заваћепи пред пепријате.Ба изађемо? У л.утој оорон која ће се занодјети, вама су нрилике намијениле вођство. Ако нас еада у главу бијете и на сваком кораку нам сметате и у развитку нам на нут паајете. лоша ћемо вам оити војска! Убити нас нећете, само ћете нас у развитку свијести задржатп. А без живс свијести, слабо ћемо вам иомоћп. Па оида још и ово иромислите. Изуједапи, пзрап.ени и измрцварени од вас. хоћемо ли се у опће и моћи с вама сложиши, да сложпо поће.мо у бо,ј за крст часни?! Не варајте се п пе лудујте! .У оогословци јављају рнмокатолнчком арпибискуиу. Па они то сигурно и сад чине. А рнмокатолички пролазилн су. еигурно и сад пролазе, мимо православних снископа. као мимо турско гробље! Још је тај дописник „0()20г"-ов обнједио тог нроФсеора, дакле менс, да јс на јавном шеталпшту наиисао „Жнвили Грбп, креаа.ш Хрвати". Истина је, то јс било написано Г. ПавловиК из Панчева, његова кћи и ја нашли смо тај запис на једној клупи. ii осудили смо онога којн је то наиисао. Моје су ријечи биле: „То јс вандализам ! Зар одлах морају Хрвати нестати, ако ћс Срби да живе? Разумијсм Србина, кад српству вичс „;кивило", нсто и Хрвата, алп ни једног ни другог не разумијем, кад другоме „креиао* довикује". Тако је мпслио и г. Навлови!. II још је он рекао: то би требало збрисати. Н ја, евојом руком и сво.јим ножем, стругао сам срамни онај занис! Ево ја нод сво.јнм и.мсно.м и нозивајући сс на живе још свједокс, о овоме говорим, а ,.01>/,ог"-ов допи1 сник нека разрачуна са сво.јом савјести. Не бих ово ни [ сномињао, да није било ногаљедица, ко.је су утјешне. Допис у „0! 1/огп" нрочитали еу и њекн ('рби. Повјерова.ш су му. Знали су пак да сам једини ја, од нроФсеора наше богоеловијс. бно те године у Рогатцу. II агадили еу сс ваљда на тај, мени псправедно принисани, постунак, док су ме п због тога тржилн нрхијерејском снноду нашсм Овај ми ни.је еудно, нити ме оеудпо, јер је тужба бпла анонимна. Али је \ ствари утјешно то, да има Орба, који сс с правом гадс на опаквс посгупкс н да сс од пашиг. пч1г1:џн,1 нрс 1но<"1 авља. да 1 ■ с осудити свсштсника. који овакво што радп. То ,је Јтјешно Ради тога н спомињем о ово.ј веН забо1 >ављено.ј ствари.