Српски сион

С тр . 2(Ј2

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 12.

непрпкосновеног фЛнда, кунижа би државне папире, који су купљени за клнрикални фонд; те би тако ненрикоеновени фонд имао државних папира за своту од 1,262.758 ф. 97 н., а у штедијоници ништа, дочим би клирпкални фондилао државних паиира за 679.8^4 ф. 31 н., а штедијоничких улога 957 521 ф. 78 н. А би ли то бнло на корист клирикалног фонда и нросвете? Не. А то ће потврдити сваки онај, који рачунати знаде н који се у тнм пословнма бар нешто разумева. А за то, јер се увек старало баш нарочито за клирикални фонд н љегов приход, за то и нн.је то учинила ни једна уирава фондова наших, него је капитале клирнкалног, и баш његовв, настојала. ка пастоји увек баш данашња управа фопдова, да их што лукративније и сигурније уложи у државне иапире, него што би их, крај недовољне тражње хи потекарних за.јмова, могла и морала уложити у штедијонице иод мању камату. Иа „Застави" то није ираво! Није јој нраво, и не може јој бити нраво <ве дотле, док се неокане иојетизирања са хипотекарним зајмовима, које нико (према фактички показаној своти) не тражи, док се неокане и по.јетизирања и са „ уобпчајепо.и *' каматом, ал ипак за то, с' обзиром на наше фондове, гСдеалном каматом од 8 %'. Кад и „Застава", или бар они, који у њој иишу о нашим фондовима, почну једаред загледати истини у очи, те иризнавати само оно, што постојн, а рачунатн с" оним, нпч) је могуће, те се еманцииују, једаред већ, жел>а немогућности, — онда ће и онн мислити, па и писати друкче. И онда не ће бити међу нама снора, јер ћемо онда обоје знати н иринавати — истину. Но, кад би се и та немогућност. да се цео капитал клирикалног фонда нзда но 8 % камату у хинотекарне зајмове, испунила, ,.3астава", као што сведочи сама, неби била задовољна нн с' таком управом фондова, која би и ту немогућност учиннла и спровела. А зашто? Ва то, јер она би н иосле тога приговарала са захтевима друге немогућностн; а наиме, да се из клирикалног фонда приномоћ даје народној школп (основној), на и нензијоним фондовима професорским, учитељским и чпновничким. А ти захтеви њезини оснивају се само на томе уверењу, да бн том прпиомоћи те

школе и фондови занста били поможени. II ми то кажемо, да би бпли поможени. Али ми чинимо и друго нешто, што „Застава" неће да чини. Ми питамо: да ли би клприкални фонд могао те нрипомоћи нзмоЛн ио својил средствима: може ли клирикални фонд те нрипомоћи чиннти с' обзиром на своје оиределење; може лн он то чинити с' обзиром на дозволу п одобрење нашег сабора и државне власти, која дозвола међутим још данас не постоји? То су „Застави" све саме ситнице. По њезином нисању је све могуће учинити, што она тражи од кл рикалног фонда. Из њезиног писања излази, да је то све могуће, али да то исКе само данагињи саборски одбор да учини; излази : да би то све могло бгпаи , само кад ба данашњи саборски од 7ор хтео да тако буде. „Заетава", и њезини нисци, не верују, да то биги не може, нли бар да до сад није могло бити; не верује, да такве издатке не може чинити данашња управа фондова из клирикалног фонда, да то чиннти не би могла ни најрадикалскија уирава фондова, без, за то надлежнога, мандата. Ваљда је тако у целоме свету: да ,.најжешћи" родољуби рачунају само с' оним, што желе, а не увек и с' оним што бити може! Али, о Боже, хоће ли кад год та радикалска странка доћп на управу фондова и ,.до власти", па да се осведочимо једаред и о томе, да би и она, на делу и у истгсни, могла учинити и учинила само оно, што се учинкти може, а не и све оно, што се зажелити и написати даде?! II ако кад год радикалска странка дође „до власти. >ш ћемо се уверити. да се она нс си онда „одрицала"' фондова за то, што сваки има своју цељ п оиределење. те што се приходи њиховп морају према томе и уиотребљавати. Не, не; не ,би она то чннила онда; него би тада најжешће доказпвала, да тако мора биги, као што данас н бива. „А што бити мора — мора^: и „Застава" уме да каже, кад тИс. Да, да, она би нам онда, најбол.е доказала, да њезинн прошлогодпшњн п овогодишњи узвици, да се данашњом управом н манипулацијои фондова чнни према просвети издајство п атентат, нису били озбил.ни п коректнп, него тск узвици тежњс — за влалаИу.