Српски сион

С тр . 200.

„СРГ1СКИ СИОН."

Бр. 12.

,Тима и таким иутевима и начинима ето моћн Ке се надокиадити оно. што је до сада иагубљено, што је до сада нронуштено: моћи ће се ностићи, да свето Јсванђеље, та блага вест о царству небесноме и онет заструји кроз све жиле нашега живота, и светост православља да но ново ирожме сав дух нашега народа". „А тада ће свакако и највећи занесењак ударити другим, лепшим станама, где но иза грмља не лове из заседе гује отровнице, него цвати цвеће блаженства вере нравославне и народне слоге" ! „Прикуиимо се дакле брзо иза наше дојакошње трзавице, стрееимо са себе за времена још и овај наш преостали нехај и немар, наше нолумртвило на пољу верском, па пригрлимо и онет са свеколиким досгојним жаром оно, што је једино свето, једино спасоносно, једино божанствено; оно што нам у аманет оставише наши дични, наши славни прадедови; оно што већ толиким вековима брижно унравља бродом нашеГа народа, а и на бурну мору наше народносне борбе — заронимо се н оиет у наше дивно православље, нрсдајмо се и опет НЈему као својој милој мајци, на да нас види Вог! Учииимо

то, и када нам се тада буду затворила врата овога мучног живота, отвориће нам се двери рајских иеривоја — ми ћемо видети над еобом благо, задовољно око Творчево, коме је мила истрајнос.т у православљу

И ако је ово дело више свештеиству но иком другом посвсћено, инак нам је жао, што је нисац многе цитате из св. Писма само бројем (главе и стиха) означио. А то нам је жао с тога, што ту књигу полагано купују и лајици. Но правда ту писца оквир, који је себи за сада био опредвлио. Када буде писао полемику са назаренским учењем, која нам је нужна, и тешко, да нам неће бити и све нужнија (а то нам јс он и обећао у приступу), тада ће он свакако и о тој чињеници водити сходна рачуна. Завршујући ово неколико рсдака, с поносом смемо рећи, да је срнска књпга горњим делом врло много добила, па и сама литература питања о назаренству, што су нризнале и саме етране (рускс и румунске) критике. Хвала г. нисцу на овом корисном делу, нека му не буде носледње; а цркви и народу — дај Боже — било од користи.

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОД КОРИСТИ? (Наставак).

VI. а<1 2. Други, ио нашем реду, ириговор ..Заставин", учињен нротив данашње управе фондова, у намери, да ју оптужи пред народом као нздајничку н непријатељску према нашој просвети и школи ; тај приговор гласи: „неарикосновени фон г / г се ирошежира ирема клирикалиом (ронду, а овај се хошимице исиушта из вида". „Застава-', или њезин „Радикал", учинили су тај нриговор и таку тешку и немилосрдну оитужбу подигли, против давдшње унраве фондова, оснм још којег узрока н за то, што не знаду како ствари стоје, а што не хтедоше, да то испитају. Нека то дифре кажу. Капитал ненрикосновеног фонда изнашао је концем г. 1893: '2,120 231 ф. 27 н., а капитал клирикалног фонда 2,285.477 ф. 1 )4 п. Канитал,

дакле, клирикалног фонда за 165.246 ф. 67 н. више, од капитала ненрикосновеног фонда. Готовина првог фонда 35.030 ф. 62 н., а готовина клирикалног фонда 41.865 ф. 29 н. Хшошекарни зајмови, фонда: немрикоеновеног клирика. тог из г. 1890 457.014-98 609.708 10 „ „ 1891 406.936-01 579.289*67 „ „ 1892 435.585-75

1893 444.543-63

594.448-59 „ „ 562.430-75 Штедијонички ц. гози. фонда: неирикосновеног клирика. шог из г. 1890 467.768-4(1 267 874-67 „ „ 1891 541.282-64 305.669-54 „ „ 1892 600.919-56 323.953-03 „ „ 1893 582.577-39 374.944-39 Приход /I г. 16'.93. фонда: неирикосновеног к. гирикалног од камата 51.407-43 57.085 12 „ кунона 31.320-89 59.553-82