Српски сион

Стр. 214.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 13

времена чуло дубоко уздисање и јецање. Па и Тацит тврди, да се у то доба доиста догодили многи натприродни догађаји у храмовима и на небу, који претсканиваху келике верске катастроФе (нреврате). Беше три сахата после нодне у петак нред насху, кад се догодио овај ванредни догађај. На сутрашњи дан падао је те годинс празник насхе. Но како је у Јудеја иочињао нразник са вечери претходнога дана. то ве11 за неколико сахата после смрти Христове настунио је мнр и светковање пасхе. По јудејском закону 8 тело уморенога није смело преко ноћ несахрањено остати, него се морало још на дан саме смрти ногрепсти. Осим тога држали су Јудеји, да ће оскврнити суботу, нарочито суботу, кад падашс пасха, ако телеса распетих преко суботе иа крсту остану. 9 С тога Јудеји одлучише, да распетима пребију цеванице на ногама, да би их још више памучилн и да би што нре умрли. Пребијање цеваница беше засебна казна у Римљана, која се будацима и чекићима извршивала над неиријатељима, робовима и великим злочинцима. На захтев Јудеја спојилс се обе ове казни у пашем случају. Са пребијањем цеваница везано је било и пробадање копљем, јер се дешавало да су многи и са пребијеним костима још дуже времена живели. 10 Како је Христос већ био умрво, то њему несу пребили кости, јер он не бн осећао ни онако те муке. Пробадање копл.ем пак несу ипак хтели да изоставе ради сваке еигурности о смрти Христовој. Крв је потекла са водом из срца Христова, и Христос беше одиста мртав. Сурови војник извршио је по дужности свој задатак и не сањајући да ће из те ранс потећи она жпва река вере, љубави и наде, која се широм целог света разлила и очистила људе од старог зла, и од које свако треба да пије, да би вечито живео. Вече се ириближавало и Јосиф , богаташ из Раме (Ари.матеја), члан синедриона и ученик Христов отиде к' Пилату, да измоли тело Христово, да га сахрани. 11о римском закону расиетници се несу смели

6 Втор. 21, '22—23; Ср. 11 с. Навин 10, 5. Јоб. Апи, IV. 8. 3 . 9 РПо у II. 529: з?г'. ~о 1гропргл5Ј -гј$ лауцуирш^ срлах^' , ' а; 10 С јшвни МагНго1о». 9. марта сн. 40 мученика; (јшие1П. г.1. IX, -- 8епееа <1е Јга III. 82. 18. сиомнње исту казну иавршеку над Марком Маријем под Сулом.

сахрањивати. него остајаху на крсту, док на сунцу и киши не иструну или их вране и звсрови не разнесу. 1 - Јудејима нак дозвољаваху Римљани сахрану убијених, јер несахрањивање мртвих код ових беше највећа саблазан и срамота. 12 Сами Јудеји не сахрањиваху иогубљене у оиће гробље, него на засебном месту. 13 Али на молбу угледних грађана и сродника дозвољавало ее, да се и ови пристојно у приватном гробу сахране. Када је Пилат дознао од капетана кохортс, да је Христос умрво. заповеди, да се изда тело Јосифу. И овај у друштву са Фарисејем н такођер члапо.м синедриона Никодимом из Јерусалима, спремао се, да сахране Христа по оби.чају богатијих Јудеја. Да не беше ова два човека, Христос би био погребен, као и она два разбојника онде на Голготи. Обојица осокол>ени чудним догађајима, који пратише смрт Христову, несу нрезали, да јавно ступе и да нред свима Јудејима одаду пошту свом учител.у. Никодим донесе сто литара шпецераја, смирне и алоја за балзамирање тела Христова. За тим скинуше тело са крста е по јудејском начипу балзамираше. Овај начин разликује се од мисир скога у толико, што Мисирци изнутра, а Јудеји споља балзамираху." Код Јудеја се балзамирало овако: тело сс опрало и у чисто платно т. зв. синдон завило. 15 Глава се засебно зазијала у комадић истога платна, које се зваше ,аообкр!.07 и , 10 руке иак и ноге такођер се засебно завијале. 17 Између тела и ове материје мећао се споменути балзам према имућности иогребенога. Овако је и Ирод Велики балзамиран. 18 Изгледа да оних сто литара балзама не беше сувише много за Христово балзамирање, кад Марија Магдалина и Марија Јосијина, које учествоваху 19 нри ногребу, купују још ншецераја, да Христа изнова балзамирају. У близини Голготе палазио се врт Јосифов и у њему нов гроб. који је Јосиф за себе био 11 Р1аи1«8 тП. ^1ог. 11. 4. 1!': вејо ешсеш шИи 1'и(;игтп 8ери1сћгит; Нога1. I. ерјв!. 1И. 48: поп рабеев ш егиее согуоз. 12 Јоз. Во11. IV. -5, §. 3. 13 ЗапћеЉ'. VI, 5. 14 НегоЛ. II. 80. Р1ш. Н. N. XII. 35. ВшШГз: а вгааИег 1)Њ1е Јехје. 15 Дела аи. 9, 34. 16 Јов. 20, 7. " 1ђМ. 11, 44 4108. Ве11. I. 33, 9. 10 Лука 23, 5о.