Српски сион

С тр . 228.

„СР11СКИ СИОН."

К р. 1 4.

Војујмо за истину. Мисдимо истину, говоримо истину* радимо истину, сваки на своме послу и у своме поаиву, на ето нам среће народне. Ето да прославимо и своју

народну нобеду, и шат у тој иобеди уамогнемо :$аневати гласно и весело, са истином нобожности скоје : ХрГстогх воскресе!

*

Из антиФона са бденија Великог Четвртка.

Кнезови ее окупилп људеки На Господа п Његова Хриета. Какве речп изнели еу на ме!? Говорише, да закон преетупих. . . Свемогућни, не оетави мене! Снаеитељу нредетавимо чуетва, Као друзи готови Му да емо И душе нам за Њега нринети, Вемаљеком се не дајмо старању, Као што је учинио Јуда, Ну овако завапијмо екупа: Оче силни са небеса горе, Избављај нам од лукавог дане! Чистим срдем нослужимо Богу Ка' Марија на вечерп негда! Не тежимо за новцем и благом Као Жида — среброљубац јадни Са Исусом да вечно будемо! Оног, Дево, ког родпла јеси Тако, да се ни изрећи не да И препуног милости за л.уде, Не престани молити, да оне Од несреће сачува и беде, Који к Теби нод окриље иду! Због дигнућа Дазарева складно, 0 Господе, јеврејека еу деца Осана Ти клицала, преблаги Љубитељу човечанског рода! Неваљали, покварени Јуда Није хтео: да ово разуме ! Кад на тајној вечери сп, Боже, Учеником предсказао био: Један од вас иредаће ме, худи Безаконик разумети не хте! Кад Те Јован апостол заинта: Ко јс онај, ко Ке Те да изда? Хлебом тога показао јеси ; Али Жида — престуиник засленл.ен Оиет није хтео : да разуме ! Слуге Своје од невоље, зала, Богомати, опрости и спаси. Да но Богу сви Ти прибегнемо Као егени, обали, што не ће

Рушити се ни крњити нигда! Помоћ Твоја како је голема?! Данае Јуда учитеља махну, Ђавола је примио, грамзењем За новцима изгубио внд је, Од еветлости помрачен је пао. Та и како да гледати може, Ко видело продати је кадар?! За триеет Га сребрника даде ; Али нама засијао Госнод, Света ради сноеио је муке За то к Њему кличимо и сада: Ти, који си триео за људе, Спаситељу, нек је слава Тебн ! Братску треба да хранимо љубав Као браћа у Иеусу Христу, Спрам ближњега милостиви да смо, Како не би осуђени били Као оно немилосни слуга Због новаца и да Као Жида, Који доцне кајао ее горко, Никакове немамо кориети! Ученик је учитеља цену Оагласно, ~за~~ттттгдее«Ф-1 Бега Сребрњака нродао је тада, Издао Га, пољубивши лажно, Преступници да Га на смрт еуде. Саздалац је и неба и земље Аноетолом говорио данас: Ту је време и приенева Јуда, Скоро ће ме иредати . . . нек нико Менека ее не одрече, кад ме Распетога угледа па крсту Међ двојицом разбојника, јер ћу Као човек сградати, а сиашНу Ка' л.убилац свеколиког л.удетва : Ко год нраво верује у Мене ! Издајица ироводи у бдењу, Да иревечног Спаситеља ода, Који с пет је хлебова множину Нахранио искупљеног евета! Не иризнаје учитеља више, Безаконик одмеће се — ето, Ка' негдашњи ученик продаје Гоенодара и Оног за сребро, Од ког мана за сићење паде! (Свртиће се).