Српски сион

СИОН."

Ш-. 15.

г1 )б Јустине С. ПоповиИа. основали „ Текелијанску задругу ", да братски удружени хране сами себе о ручку и вечери у заВоДу — а не ио механама. 1 1 у врло корисну установу нотиомаже и надзорништво Текелијина завода, дајући јој локал, кухињу и огрев, — те се тако задруга та, у сто добрп часа, ио здравље и ио морални развитак наше омладине у Текелијануму, не само одржала, него и утврднла. Задруга та слави своје крсно име о Св Сави особиго леио и свечано, а по себи се разуме, да јб она стожер и божпћне н ускршње славе — у Текелијануму. За ово 12 ГоДина слависмо и свакад лепо светли ускршњи празнпк, — али тако радосно, као што прослависмо ове године Ускрс у Текелијануму, нисмо га славили никад. Још на почетку ускршњег одмора заишао је био наш Чика-Стева но свима будапештанским васшггним заводнма, интернатима, у којима је знао да има српске нравославне деце, па је намолио унраве тпх завода: да дозволе, да сва српска деца, која преко ускршњих ферија нису отишла својим кућама, нроведу Ускрс у Текелијануму, као гости Чика-Стевини и задрузини. II тако, ио овој лепој и сретној замисли ЧикаСтевиној, дођоше нам још на велику суботу њих 8 српских ђака, гимназиста и реалаца, — питомаца из хрватскога интерната, да ноће у Текелијануму, те да с нама уране у зору на „воскресеније". Првн дан ускрса ујутру нре св. службе Божије изведе Чика Стева са гђицом учитељицом Сидом СекулиИевом, слушатељксм више педагогије у Зирзеновом заводу, — из манастира милосрдних сестара будпмских, њнх 10 Срнкињица — красннх н милих српских девојчица, од 8—12 године, а родом из свију срнских крајева. Оваких гостију доиста још није видно наш Текелијанум! Кад нам упадоше ова красна и весела деца у кућу, беше нам као да нам долетп јатанце чнлих грлица! Милина је бпло видети о св. литургији кад гости наши дечаци стадоше уз десну, а девојчице уз леву певницу -- да одстоје ускршње св. боголужење, које дивно служаше наш г. прота Сима ЕостиЛ, а одговараше му на јектенија лепо певачки збор Текелијина завода под управом свога коровође г. Ђене СтојановиЛа. Кад се освежени у цркви светим молитвама и одушевљени и раздрагани језгровитим и родољубивим говором свога духовнога пастира слегосмо у подне на обед, у велику дворану Текелијанума, те се поређасмо око ускршње триезе, било нас је равно 45 особа; — један дивно исплетени венац чилих

момака, краснпх девојака и мпле деце. Кад се дигосмо пре ручка на свечану молитву, никад није радосније ни ленше одјекивало „Царју небеснн" по овој дворанн. Чињаше се, да је и венцем окићени лик старога Саве Текелије радосно погледао на ове необичне и миле госте у своме нантеону. Ми смо сваке године бивали тако сретни, да су нас се о свечаним данима и празницима сећали ктитори и приложници Тскелијанске тршзе". Тако су нас се овом приликом сетили богатнм даровима својима: Његова Светост српски патријарх Георгије, који нам је милостиво послао и свој архипастирски благослов, г. г. Лазар Дунђерски велепоседник, Јован СтајевиЛ цосланик, МиИа Матавуљ винарски трговац и Света обител, крушедолска. После здравиде у славу Божију и његовпх угоднпка св. Саве, те Саве Текелије, здравице својим старешннама и бриговођама, одужисмо се леном и усрдном хвалом н својим дарежљивпм ктиторима. Да је ова гозба нама била свечана и тонла, то није нужно ни рећи; заносне, топле и родољубиве речи Чика-Стевине раздрагале су сва млађана срца, — те по томе је природно, да је бујно весеље, нојање, певање, играње срнских игара у дворани и у стану надзорниковом трајало све до сумрака. Наше мнле гошће Српкињице беху се тако раздрагале, да су од милине грлиле Чика-Стеву, захваљујући му но сто иута што их је довео да ускрсују у Текелијануму. Не могу, а да не сноменем један лен призор, који нас је све до срца гануо. Играла се једна весела дечија игра, па деца села да одахну а међу њих сео и Чика-Стева, Оц један нут ће му једно мало девојче Српкињица из Србобрана свити своје беле ручице око врата па сузним очицама запитати га: „Л је ли, слатки Чика-Стево, зашто нема и Текелијанки? Сузе су облиле Чика-Стеву кад му је ваљачо да одговори овом Српчету на ово тешко питање, на које би могли делом да одговоре само српски богаташи. народни добротвори, родољубпве српске општине и Задруге Српкиња наших. Кад се спуштало вече опростисмо се са својим милим гошћааа, које се, праћене Чпка-Стевом и тетка-Сндом, вратише тешким срцем међу хладне зидове манастира римокатолпчких калуђерица, да броје дане до св. Духова, када ће опет доћи у Текелијанум на „српски дечији мајалес", који им је обећао Чика-Стева: ако буду тако вредне н добре, као што су до сада биле, и ако се и у католичком манастиру буду српски Богу молиле! Срби гимназисте п реалцп, из хрватског интер-