Српски сион

Стр. 246.

„СРПСК И СИОН ."

Б р . 5.

нистичком начелу „борбе за опстанак" ти, као савршенији и снажнији морали одржаши , а баш нижи облиди би по начелу „природног иолног избора" нестали. Најстарији људски остади, који су се нашли, наиме делови лубање у познатој неЈнши у долини Масе (Еп&18ћо1]1е), у Белгији, и једна лубања из неандерске долине код Дпселдорфа, показали су, као што сам Хексли, ма др. нагиње дарвинизму, мора да призна: ,,да се они, никако не могу сматрати као. остатди нокога бића, које стоји између мајмуна п човека" (Нпх1еу: „Иђег ип§. КеппЈп." е(;с стр. 157.). Но ношто су поменути остади изазвали велику сензадију међу ирнродњадима, тако, да су многи већ ликовали, е је на.ђен жељени нримерак прелаз1Га од човока у мајмуна, вредно је да чујемо, како је дела сгвар текла и до каквог се резултата најпосле дошло. Познати Јакоб пише о томе ово: „Год. 1857. нашла се у неандерској долини лубања, у којој се мислило наћи нрелаз од мајмунскога облика к људском. И ве1> се мислило, ,,да су уловили нрироду баш у оној тачди, где је покушала, да мајмјна у човека претвори." Али гле грдна разочарења! Ммјзнатнпји ириродословди (сами Нпх1еу, Уо&4, Сагив и др.), дођоше до тога уверења. да тај налазак никако не потиче од бића., које бп било између човека и мајмуна. Г. Вагнер шта више држи, да је то глава старога Холандеза. Ћирхов, који је ту лубању и остале нађене кости најтачније исиитао, дошао је до тога закључка, да је дотични 1П(Иуј(1иит у својој .таадости био дуже времена „рахитичан" (врста болести у хрпте.; њачи); а у мужевном добу. да .је задобио неколико озледа на главн, које су дуго пре смрти залечене. Тај човек је доживио, како сенилна атрофија његове темењаче показује, велику старост. Слика такова жпвота очевидно иоказује прилично стално уређене илеменске одношаје, те је код људи, мајмунима слнчних, скроз немогућа. Што се, дакле, у почетку на овој лубањи као карактеристично и неуређено нашло, то је означио стручњак, од гдаса једног Вирхова, као просте посљеднде болести. — И у музеју у Копенхагну чува се једна лубања од једнога данскога племића, те показује врло ве-

лику сличност са неандерском лубањом. Исто тако се нашло и у долини Енгжу остатака од лубање, за које се из ночетка држало, да су трагови од некога средњег створења међу човеком и мајмуном. Фогт је држао, да на њој има знакова од расе, која је слична аустралској. Хексли је изјавио, да би то могла бити лубања од „дивљака", алп је могао мозак битп и од философа! Назори, кој.е су иријатељи ма.јмунске теорије.о фосилним наласдима заступали, променуше се, као што Ранке при мећује, цри тачнијем испитивању у противно мшпљењо. У.осталом најчувенији краниолози (испитачи лубања) са пуним правом упозорили су на то „да би се тек из дугога реда лубања — кога баш на жалосг немамо — могло и смело суд изрицати." („Бег Мепвсћ, сНе Кгопе <1ег ЈгсНвсћеп 8с1]брГип§" стр. 111-—112.). А Ргааз пшне у своме делу: „ГНе а11;еп Ноћ1епћетуаћпег" о тој ствари овако : „да би се људски род из неке врсте мајмуна развио, то је тако махнита мисао, какве нпкада људи о повегти човечанства не мислише, вредна, да се овековечи у новом издању људских лудовања, јер о. ма каквом утврђењу ове барокне (смешне) идеје чињенидама и ирилозима из налазака и т. д. нема и онако ни говора." На ове речп пише Б. V. 8сћт%: „Господин професор Ггаав чисто је заборавио, да ,.утвр!)ивање са чињенидама" закунниди модерне немачке науке одавно већ скинуше са дневнога реда Но ипак се најновија истраживања сматрају све в;пне ирисиљенима, да. морају ирвашње назоре, да је европски прачовек животињи сличан био, напуштати. Сами ВаНе1 („Уог§;е8сћ1сћ1е (1е.ч еигоршвсћеп Мепбсћеп") признаје: „Нада, да ће се из предисторијских . остататака човека, како се у Бвропи налазе, моћи на историју постанка човека закључивати, свуда се изјаловила. Наше знање о телесним својствима човека, о различности његових раса и т. д., није се из свију лубања и осталих костура из предисторпјскога доба до данашњега дана ничим, што би било спомена достојно, умножило и наши предисторијски. претходниди нису битно нрема њихову телесном достојанству чисто нпкакви други људи били, него и данашњи". (Б. V. 8сћи4г стр. 190.). > С6.)