Српски сион

Стр. 268

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 16.

нака „Куд се дева. Немањино блато", онда се не јада над основним цељима п опредељенима фондова, него се онда народу каже истпна у очи, каже му се, да је он иозван и дужан те школе одржаит н спасшп својил илеКима, својом власшитом жртвом. Кад се оснивао фонд за испомагање вероисповедних школа, те кад се пружила прилика, да сваки нокаже колико му је школа на с-рцу. онда су они родољуби, којима је школа и иросвета сваки час на језику, затворили своје шпагове, ударили на њих г печат неприкос-новености", извијали и тамо и амо, замерали ово, забављали оно, —- а школи како било! Да се је народ одазвао прогласу своје највише школске власти, да се је одазвао делу и речи свога Патријарха, „фонд св. Саве" би до сада био већ тако велик, да би тих 50 школа испомогнуте и спашене биле. А народ се није одазвао у оној мери, у којој је могао, за то, јер су господа родољуби н око „Заставе", е1 Ш(л ^папИ, пронашли, да је за спас срнских школа прешније и корисније на разне начине сцречавати множење тота фонда, или свађати се око љуске, или погрђивати осниваоца тога фонда, п т. д. него свом снагом сложно иорадити и урадити, да тај фонд до|е до капитала, с којим би се дало к испомагању школа, одмах успешно приступити. А зашто се спречавало множење „фонда св. Саве", зашто се фонд тај није иригрлио. у извесним круговнма, с оним одушевљењем и љубављу, коју је цељ његова имала и има права да, тражн од свакога Србина? Из два узрока. Јер нека господа не могоше преко срца превалити, не мога им партизански рачун поднети, да се мисао српског Патријарха, па ни Иатријарха Георгија, успешно оствари и оживотвори ; не мога им сриски осећај дозволити, да српски Патријарх своме српском народу оснује фонд, који ће му вековима име благосиљати ; и јер, с' друге стране, нека госнода прегоше да нетакнутпм сачувају неприкосновеност својих џецова. Могу нам то негирати, могу нас због ових речи нагрдити и погрдити, ал' истину ових речи побити неће. Ту ће истину историја зарележити, и они ће за посљедице њезине потомству одговарати. Кад 50 школа, па и много више, стоје пред рубом својим, и кад их спасавати треба,

онда се у сретних народа на страну мећу партизански спорови и лични рачуни, онда се не пискара о „Немањином благу", него се сложно и самопрегором од свога властитога блага прикупља зрно до зрна, меће камен до камена, како би се повратило изгубљено, и спасло загрожено. Јест, али код нас не бива тако. Нама је партија светија од народне будућности; нама је „комад властп" милији од среће народне; нама је сујета популарнтета скупоценија од напретка народног; свафа милија од школе, раздор пречи од просвете. И за то ће узвик : „фондови грдна рано наша" остати увек фарисејска лаж; а истина I,е одсјајивати увек у чињеници: могосмо, ал ■не хтедосмо! И за то ће речи о атентату на школу и издајству према просвети остати увек једна од перфидних лажи у устима оних, којимаје свађа милија од школе, а раздор пречи од иросвете. Остаће језуитска лаж у устима, оних, који за школу и просвету или ништа не учинише, или им дадоше мање, него милостиње каквом своме партајскоме страдалнику; остаће на.јљућа сатира баш за оне, који их изричу н исписују, јер онп устима хвале школу н славе просвету, ал срце је њихово далеко од школе и од просвете. Не мојте се господо мрштити, немојте се снремати на грдњу и погрду; не, него ходгте да наиравимо рачун од голијех цнфара, па нек оне кажу колико на школу српску и за иросвешу српску дадосмо н урадисмо мп, а колико дадосте и урадисте ви. ТГред тим цифрама најбоље ћемо видети: ко је вера, ко невера. Направите тај рачун, господо радикали, и изнесите га пред народ, нек сазна и види : ко је више учинио и ко више чини за српску школу и нросвету. Да лн они, које ви називате и клирикалцпма и натражњацима и мрачницима и т. д. или ви, којима око главе блиста челенка неногрешног радикалства, сунчаног родол>убља и најидеалније — нлатонске љубави на просвету и школу. Ето, суду тога рачуна ћемо се покорити. Тај суд тражимо ми, јер цифре немају страсти: ни љубави ни мржње. Ако вам тај суд не годи, ако несмете пред тај суд, онда смо уверени, да ћете и од сада