Српски сион

1>р. 16

грчевито се држати фразе, ногрде, сумњичења и подметања. И таки ћете остати док год не узимате дела с којима би могли пред народ изаћи, да му иосведочите љубав самопрегора свог за иросвету му и школу. Јер: „голи више скачу". Или ћете нам гордо ноказати на ваше новинарске чланке о школама и просвети нашој; на чланке, којима протеетујете против ингеренције државних органа у школску самоунраву нашу и томе подобно? . . . Верујте, од шаквих чланака живе олозиције и њезини органи, ал' школа и иросвета би по њима најмирније испустила душу да није надлежнога рада у томе погледу. Не вичете само ви данас против, тако названих по вама, натражњака, мрачњака; викали су тако и пре вас; бпће их н иосле вас. Ал прошлост и садашњица говоре, да су ти „мрачњаци" ужегли лучу просвете у нашем народу и да јој и данас светлести дају Ваједно са осталим бираним синовима свога народа, али у редовима којих, — најмање је оних, који су и до сад, који и сад највише фразирају о просвети и школи; најмање је бних, којима је најмилије другоме подметати атентат на школу и издајство нрема просвети, а који за школу и просвету тако мало или тако ништа не учинише. А то сге — ви. У осталом, да и вама признамо заслугу неку. А та је: ви говорите и пишете о школи и нросвети, а они, које ви нападате, раде и жртвују за школу и просвету. Ио ти од вас и не траже признања и хвале. Јер ваша хвала и нризнање свакоме је загорчало. Ви сге у заблуди и кад хналите, као што сге у заблуди п кад грдите. XII II још би вам имали много да кажемо, јер много грешите, тамо око „Заставе". Грешите и онда, кад нам нодмећете, да невршимо своју дужност у иогледу уплаћивања саборских трошкова; кад то подмећете п нашим аутономним властима. А зар не знате за толике наредбе саборског одбора, ба.ш овога, на који ви тако радикалски окомисте стреле своје? Зар сте заборавили шта и ми написасмо о томе, у чланку своме „Саборски трошкови и сабор", а у 35 броју овога листа од прошле године? Ирочитајте га још једном; прочитајте

(\ р. _6 ( Ј. и све наредбе данашњег саборског одбора, у запитајте онда своју савест: е да ли сте истинн рекли, е да ли сте нравду учинили са својим писањем у 5 броју св\је „Заставе" од ове године? Грешите много; грешите неистином, неправдом, а у заносу страсти својих. А да вам све то нобројимо, да вам све то на длаку доказујемо, бпло би дуго и много. А нитање је: били и то било од користи? Јер питање је: хоће ли бити од користи и ово, игго до сада рекосмо? Тешко. Врло горко признање, ал' истинито. А да не ће бити од користи, за то нам јамче мотиви вашега рада, ваших нападаја, ваше борбе. Мотиви су ти у тежњи вашо за влашћу. А таква т°жња не бира средства, не ирима разлоге, одбацује истину, не зна за праведност, него се заноси сама собом, а служи се средствима и најгаднијим — само ако рачуна, да ће јој помоћи. Такви сте нам ви противници. У тој тежњи је стожер ваше борбе, та тежња разјашњава и начин и средства ваше борбе. Протнв таквих противника .је најтеже војевати; такву тежњу најтеже је сузбијати. Јер, такви противници су п глухи и слепи, они су занети само једном мишљу, једним осећајем: — нохлепе за влашћу. Ми ћемо вас оставити на миру. Вас може само време излечити. Ако — но несрећи то небуде, него дочекамо кад год и ^радикалски сабор шта ће нам остати ? Да жалимо над горком судбом наше цркве и народа, је/р „радикалски сабор и био би то исто, шшо и пово двадесеттшгодгшње горко искусшво нашег народа и нагае цркве; искуство много горчије и кобније, пего што је искуство прошлих 25 година. . . Молићемо се Богу, а и норадићемо, да наш народ не узмора у своме животу још једну заблуду преживети, која би била много већа и опаснија, него што беше заблуда прошлих двадесет и нет година. Молићемо се Вогу, радићемо. А ваше све ударце, сву грдњу, сва подметања сву братску мржњу, ноднећемо мирно и истрајно, са вером, да је победа вашег оружја прнвидна, тренутна, а наша победа да ће бити истинита и стална. Јер ми се боримо из осведочења и љубави ирема начелима, истину и оправданост којих

„еИшки сио11. ц