Српски сион

__ С т р . 26 0. „(ЛМ1СК срце, сви његови осјећаји још трају; свпјет за њега умире, ал он сам умирући још не умирс за свијет. На посљетку растаје се са свима створењима! Све постаје ништа око њега; он хвата рукама све предмете, којн га окружују да се још задржи: хвата само Фантоме, као дим који се разилази и ништа више реално не остаје у руци његовој: И иичтоже ижрфтоша кси ж'п вогатстка вх рбка^х скои^х (Псл. 1 ј ХХУ. 6). И тада тек Бог је велик у очима умирућег грјешника. Тек у страшном моменту томе свијет умиче, ишчезава очпма његовијем, он внди да само Бог постоји, којп све иснуњава, који непрестаје, који се никад не мијења. Он се тужио некад са ироничким и безбожнвчким гласом, како му бијаше веома тешко оејетити што живо за Бога, који се никад није видио, а да не љуби створења, која се видс,. и која обузимљу све наше осјећаје. Ох! У последњем момепту томе видиће он само Бога, невидими би'ће видљив за њега; ови већ угашени осјећајп одрећи 1>е се свију осјетљивпјех ствари, свега ће нестати око њега, и Бог ће тад заузети мјесто свију онијех чари, које су га за његова живота завађале. Тако се ето све мпјења за тог нссретника; и та нромјена са изненађењем, растајањем ствара иоследњу горчину призора смрти његове. Мијења се његов утицај, његов аукторитет! Чим се свијет не нада више ништа од његова живота, не води више бриге о њему: његови такозвани ирвјатељи се повлаче; те креатуре већ траже другдје друге протекторе и друге госиодаре; исти његови робови иастоје, да си осигурају прије његове смрти срећу, која пм доликује: једва остају уз њега, да дочекају иоследњи његов дах. Све га напушта, ове га оставља ; нема више око њсга оног ревног броја штоватеља: већ има можда иасљедника, који му је назначен, око кога се купе, док он, велиЈов, сам на постељи бола свога, окружен само са грозотом смрти, улазп већ у ону грозну усамљеност, коју му гроб ирииравл.а, те горко мишљење пружа о неностојаности свијета и слабом ослонцу на људе: да Лзловитх же приш/ицх дол1х еги'. (Јов, XX, 26.) Промјена у онћем штовању, којим се је толико ионосио, онајао! Ах! Свијет, који га је толико славпо, већ га заборавља. Његова смрт ће можда још неколико дана побућпвати јавне разговоре, ал за кратко вријеме, он пада у

сиоп." Вр. 16.

ништа, у заборав; једва ће се ко сјећати и да јс живио; свијет ће се можда занимати чудима насљеднпка, која га нодижу на уништењу његова гласа и усномене. И ето већ заборава: чим је умрво, празнина ће се одмах цопунити: ни трага о њему неће у свијету остати, и исти људи који су га видили окружена толиком славом рећи ће: гдје је сад? ПГто би од оног пл.ескања, одобраваи.а, које му је нрибављало моћ? Ето чему годи с-вијет, и што ирима онај, који њему служи: внд^вшш ж( его (кк8та: гд-к естк. (Јов, XX, 7.) Промјеиа њетова тијела! То тијело које је он толико његовао, обожавао; та празна љепота, која му је нривукла толико погледа и покварсност толикијех срдаца, већ је само нризор грозоте, која се не може издржати, то је само љешина којој се ст| ахота приближити. Тај несретни створ, који је кипио са толико неправедних етраети, избјегавају нријател.и, ближњи, па II исти робови бјеже, одлазе, повлаче се, не У с УђУЈУ се чп приближити му се одајући му само дужну иристојност. Мени који сам некад привлачио ногледе свију, говори ои са Јовом, робови моји, које иризивам, неће да се ириближе, мој дан посгаје одуран, задах смрти за М0 ЈУ ДЈ е ДУ и моје ближње: Рака лшго зва^х и и( посл^ша... и гц10си\-х жж8 л1ок>, призикахх ласкад скшм подаожннцх а!ои\х : Они ж( лине вх кФкх Шрин8ша. (Јов, XIX, 16. 17.) Напосл.етку промјена у свему што га окружава! Очи његове траже да ее уставе на чему, а свуда наилазе еамо жалосне слике смрти. Ал то је само успомена умирућег грјешника на прошлост и иризор садашњости ; он не би тако несретан био, кад бп на то могао огранпчити све своје муке; ал мпсао на будућност баца га у грозу страха и очајања; та будућност, тај нредјел таме, камо иде сам, само уз иратњу са вјести своје! Та будућноет; та ^егга тсо^пИа, од куд ниједаи смртни повратио се није, гдје не зиа ни шта ће наћи, ни шта му се спрема! Та будућност, та неизмерна бсздан гдје се дух његов губп и збуњује, камо ее иде иокопати, неизвјестан судбине своје! Та будућност, тај гроб, то сједиште грозе и страхоте, камо иде да заузме мјесто са прахом п љешинама својијех предака! Та будућност, та норажавајућа вјечност које на ирви поглед он издржати не може! Та будућност напошљетку,' тај страшни суд, гдје ће се показати пред божијнм гњевом;