Српски сион

Бр. Н> „01'ИсКИ

рода поставила; — доказ, да се ту ударило против оних исших прпродних закона, које противници иозитпвне откривене религије „вечитима" проглашују, те који „не трпе никакове изнимке". Даље можемо занитати Дарвина и приврженике му, како је то, да се је само један део нрвобитних организама развио даље у више облике, дочим су остали заостали онаки, какви су н били ? Нису лп они имали разлога, да се на Дарвинов идол, „сполни избор", због те неправде и маћијског ноступања срде? Природа је ставила у врућу воду прастарога мора тобоже три организма: из једнога ће временом ностати риба, из другога птида, а из трећега мајмун, односно чак човек. А зашто то? Није ли логички основни закон : „једнаки узроди, једнака дејства", дарвинизму за вољу, овде на једанпут себн изнимку дозволио? Да би колико толико своју хипотезу ^ча и иривидно доказао, позива се дарвинизам често и радо на сличност између људскога и животињскога тела. Тако велн Дарвин: „све кости у човекову скелету могу се сравнитн са одговарајућим костима у мајмуна. слепога миша или морскога иса; а тако је исто и са његовим мишпћима, живцима, крвнпм судовима н цревима" (Д с. уо 1. I. сгр 10.). — Као да то нриродна наука није већ одавно знала! Као да одатле нзлази нешто друго, а не истина, коју нико не пориче, да човек иоред своје више, духовне нрироде, има још и једну нижу, животињску! Па како друкчије може то и бити? Зар човек не мора предузимати сличне функције као и животиња, зар ће он друкчије свој фисички живог одржаватн? Зар се човек н. нр. не креће као и животиња? Зар он не једе, пије, гледа, чује, куша, мирише као и она? Зар но томе не морају сличним функцијама, сличним сиосоСностима и слични органи

ШОН." С тр. 2ђ<).

одговарати? Зар према томе не мора и човеково тело по општем плану и тииу створава удешено бити? Па зар то не бн бпо случај и онда, ако се за постанак човека не претпостави развијање из животињеких нредака, него неки особенп, неносредно творачки акт? Па како тумачи Дарвин постанак тако разноврсних, ио облику често чудноватих, но увек најцелисходније удешених органл и оруђл у жнвотнња н у човека? Заисга чудна и оригинална изгледа тврдња: да је т готреба неке способности произвела њој одговарајући орган. Роди су нарасла крила, јер је осећала потребу, да се дигне у ваздух. Човеку су израсли прсти у место оштрих шаиа, јер је осећао иотребу, да сече батине, којима ће се од неиријатеља бранити. Па какве све разноврсне и особене органе не бп ми усљед иросте живе потребе могли себи нрнбавити, ако Дарвин има нраво? Ми мислимо, да не може ниједан дарвиниста рећи да је смешно, ако кажемо, да би човеку, коме је тромо кретање на земљи досадно, могла по тој аналогији усљед живе иотребе нарасти крила, и то у толико ире, што човек као биће, које мис-ли, добро нојми цељ крила, те би ио томе могао барем њихову чошребу осећати. А како је у неразумних животиња? ко поучава рнбу, да осети нотребу некога органа, о чијој могућности п сврси оиа инеснива? Та — 1§поп пи11а сир1(1о ; '! Даље: да ли тек нека снособност пронзводи одговарајући орган ? II. нр. да ли сиособност гледања производи око, или способност за виђење претпоставља- већ да је око ту ? Та; „поп 8ип{ ро1еиНае ргор1ег ог ^апа, 8е<1 ог §апа ргор^ер ро{епИаз" („ннсу способности због органа; него органи због снособности"). Човек иии животиња не чује за то, да пма уши, него има уши, Да чује. - (Наставпће се).

& СМРТ ГРЈЕШНИКА И СМРТ ПРАВЕДНИКА. ЗЛроповијед Масиљонова. С француског превео Јован Узелац. (Наставак). Растаје се са свпјетом, гдје је толика мјеста није могао, у ком је он један од првих глумаца заузео, гдје се учврстио, повећао, као да је био; са догађајима, у којима је он толико удјела он имао битн мјесто, вјечитог боравка његова. имао, 171 је се показао са толико доиадаи.а, са Раетаје се са свпјстом, без ког никад живптп толпко талснта! Тнјело његово умпре; ал његово