Српски сион

С тр . 202.

свиЈсту који му ишчезава; ни људима, који га не могу ослободити смрти ; ии нраведном 1>огу, ког је сматрао очитим неиријатељем, и чије о нроштење не треба очекнвати више. Он се преирће, у властнтом страху своме буни се, да избјегне смрти. која га ето Х1!ата. Ил да бар избјегне сам себи: судбииа тијех умирућих очију иупа ј 'е не знам колико таме и грозе, које изражава сграх душе н.егове. Он изгоиара у жалости својој ријечи испрекидањем, јецаљем, које се тек на пола разумеју и не зпа се, дал' пх очајан.е ил кајањс ствара. Оп баца иа расистога Христа грозне поглсде, а пе зна се дал страх ил наду, љубав ил мржн.у изражују. Он залази у страхоту 1'дје се незна дал ? је то тијсло, које, се руши, нл душа која осјећа да се приближује судији свомс; Он тсшко уздише, а пс зна се, дал' усномена на грпјехс искида му уздпсаје те, ил очајање што живот оставља. На(Настаил!: ношљетку, поерсд тијсх жалосниЈСх мука и му чења, очи се и.егове коче, црте се његовс мијсљају, лице се његово преображава; блиједа уста његова отварају сс сама; све тијсло његово дрк!»е; и у носљедњој тој муци, душа се п.егова откида, жалсКи за земном кућом том; нада у божије руке, и налази сама нред страшнијем судом. Браћо моја, тако умиру они, који су заборавили Бога, за живота свога ; тако ћете умријети н ви ако вас гријеси буду пратили до посл.едњсг момеита тога. Све ће се промијенпти пред вашим очпма, а ви ее еами не ћете нромијснити. Ви ћете умријети, умријећете као грјсшпици, као што сте н живили; смрт ће ваша бити као и ваш живот. Предуприједнте несрећу ту: живите као правсдници, и ваша ће смрт бити као и њихова; пратиће ју радост, милина, утјеха : а то ћсмо видити у слиједећем разговору. е се.)

ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ. Прилозн из збирке Максима Лудаји&а.

Имам једап протокол у абирци 111 ГоНо са следећим натниеом: „Л^кта 1735. фп-^арТа 1С. дм«. Покел-к* ненТед! и вагоглокниед« Прко Гдна Гдна НагнлУа Дн <интрТекичА Иракослакнаго Д ^је ^на кбдилккаго (: н тит*лх) ио нижншсатол^ Ј)1пстр8 к'гел! списаши иснок ^ длвшијса Л18жЈскап« и жснскаго иола ко В' п а р Ти н^ Прка Л1 8 ^а ч к он олс к о и* нлнна ХјктТанх ко зналинокани^ але^ по илинн 1ако носл'кд8етх книс81отса". Овај протокол дакле — као што му натпис свједочи — сачии.ем је но налогу и благослоиу тадамш.сг владике будимског Василија Димит])ијевића и то само аа оме иравославне хришћаие, који су се године 1735. из „Епархије мохачопољске исповједили * Види се да је у оно доба, т. ,ј. год. 1735. још у свјежо.ј успомени био код народа назив „Ен?рхија мохачопољска" која је прије тога на дпс годнпе само, или год 1733 , са будимском јепархијом саједињена — — „тад ст|мнл аднти прсдслх клсл дв Дракн, сакак^плв н бедншн* К С!Л\5 к8дНМСКвЛ(Х, П« Д|1<КНеЛ1Ж «ЕИЧЛ№, КЛ 6Ж( 6НТН едннсн јт лп^'" ■— — —" .(:Вмди Ксоградскн Г.таскик II. одељак, "нбирку"П. стр. 159—160.1 М Л.

разаорати се може листи. Исти прото-

Из шва протокола чисто: да је имао 48. кол је танким белим кончићем на 7. места прошивен управо по средини, дакле па 24. листу. Папир је белчаст, доста крут и данас, V види се да је од боље сорте иапира. Нрви лист из почетка -— који као корине служи са једпе стране — сасвим је чист, а па другом листу са прве стране чита се онај горњи натпис, ал већ трећи лист иетргпут је. Од 4—35 листа не Фали ни један лист, док од 36—4 7 листа 12. листова су истргнути, и само носледп.и лист — корице, од задн.е страме протокола, осгао је певредим. Овај носледњи лист — корице — испиеан је и са једне и са друге стране. Поменути иротокол дакле — почем су из прваипве садржине његове свега 13. листа истргпутих — сасгоји се даиас из 35 листова, укупно са корицама. Па како су се у овај протокол ио свједочби горњег натгшса -- само оних имена од чести и пр<зимепа записивали