Српски сион

С тр . 288.

„СРП СКИ СИОН."

Б р . 7.

којима погЈКДа на Српску Манастирску Штампарију и њезин узвишени оснивалац, њезини власници и сви родољуби и иријатељи српске књиге и просвете. А да тако буде, треба да то своје народно-црквено првенче пригрлимо,

доп — Из Земуноког протопрезвитерата. Као еваке, тако је и ове годпне одржана евештеничка исповсст, и то на светлн четвртак у Земуну, тде се искупило до 24 свештеника на ову хришћанску дужност но пронису св. цркве православпе. Пре исновести обавио је г. окружни протопрезвитер ЈсФтимије ВукадиновиИ, уз аеистенцију двојице свештеника, часове, на којима је после св. Еванђелија проговорио беееду: ,0 нромислу божијем" батајнички парох г. Милан Суботић, и то усљед закључка. који је свештеннчки збор, на предлог свога нротопрезвитера пре две године једногласно донео, да се на име приликом иеповести имају редовно и угледнп црквени говори држати. Овај закључак држимо да је свакојако умеетан,јер ће се на тај начин с .једне стране свештенство на дужност проповедап.а, која је код нас на жалост доста занемарена, живље подстицати и међусобно усавршавати. с друге нак стране то је такође једна врло згодна прилика, да се протопрезвитери, који у својим годишњим извештајима о свештенству, што га конзисторији подносе, 0 (;им осталог дају оцене и из проповедања слова божјег, могу лично уверити о способности једног или другог од својих подручних свештеника. Г. Милан Суботић спада међу добре и веште говорнике, те му је беседа са допадањем од стране скупљеног евештенства примљена. После обављене исиовести отишло је свештенство у дворану црквене општине, где је г. нротопрезвптер у неколико тоилих речи раздожио важност „Фонда св. Саве", који је Његова Светост преузвишени Г. Патријарх наш Георгије у корист нагаих вероисповедних школа основао, те је иозвао свештенство да на ову родољубиву и племениту цељ колико који може нриложи, јер, рече, ако ико, то је у првом реду евештенство позвано, да се побрине, да нам се школама вероисповедни карактер очува и одржи. На овај позив свештенство се са малим изузетком радо одазвало ? те су неки одмах уплатили, а неки

да га обљубимо, да га разгласимо, да, му пута свуда отворнмо, те га тако оснажимо и ојачамо, како би нам се својом снагом увек на невољи нашло. — п —

1 С И. обећ.али свој прилог накнадно иослати. Оспм тога неки су још изјавили да ће у својим општинама идуће јесени таке нрилоге од својих парохијана и сами драговол.но купити. Имена приложника са скупљеном свотом доставпће се у своје време ел. уредништву „Српскога Сиона".

— Сентомаш, 23. априла 1895 Молим, да би славно уредншптво цењеног „Српског Сиона" имало доброту: уступити неколико редака овоме допиеу — с тога, што се у њему (ма у неколико само) дотиче и фонд св. Саве, а по томе и наша вероисповедна школа. Скупљање нрилога на речени фонд , основани дивотном и значајном замшшву и дареагљивом деспицом Његове Светости Патријарха српскога Георгија Бранковића, не треба никако да се ограничи на годину — две ли дана, него га оставитп на дуже време, па да рекнем: и на увек; јер она места и људи, који су од нер;)дице, поплаве, пожара п другог чега пострадали, те нису иадри сада, учипиће евоје касније, колико су у стању, по што рачунамо, да је српска свеет будна и да потпуно схваћа голему важност овога Фонда, који не ће презрети ни „удовичину лепту", и боље је за нас, што год више прарасте, макар и знатно превазишао и предрачуњену и иотребну му своту; јер не знамо; шта крије и иоси будућност?! С радошћу конетатујемо, да је наше учитељство, ком скромне нлате не дозвољавају, да ее што већим нрилогом одазове и да пх у народу — пуку — (због сиротиње овога) што више скупи, дошло на ту сретну и похвале достојну мисао, да прирсђује забаве суделовањем школске деце. Такове „беседе" иримамљују и најсиромашнијег, да би онде видео и чуо своје чедо, како пева, или декламује, а међу имућнијима, који досневају и на „бистрење политике", нестаје оних жалосних појава, да се н. пр. пита :