Српски сион

Б р . 18.

једном месту, што би иначе морало битн, да се је ма из којег места њи више пута исповедили преко целе год 1735. ^писивање имена и презимеиа „испок-кдак1лн)(ГА" односно вођење протокола види се но рукопису да је једна рука свршавала у једно исто време, јер се ио исписаном протоколу самом јасно види, да је једним истим мастилом вођен, а мастило цриоћу своју ни за пуних ових 160 година није изгубило. Овде још и то приметити пмам, да се рукопис наслова на поменутом протоколу — у свему разликује од оног рукописа који се дуж целог протокола налази, иочем је онај наслов у писању и тадашњем нравопису извјежбана рука написала. Тако исто и последњи исписани лист, који задњим корицама служи поменутом протоколу, показује, да пити је она рука писала, која је наслов протоколу прибјележила, нити се у ошпте слаже са рукоиисом самог протокола, јамачно дакле трећи неко исписао је онај последњи лист; ал поименце : ко је натпис нротокола наиисао, ко је протокол водио, ко ли је последњи лист исписао ? у целом протоколу нигди забележено није, само толико се тврдитн може, да су ови сви калуђери манастира Грабовца били, као и то : да је поменути нротокол својипа уираво манастира Грабовца, види се и из тога: што се па исписапом последњем листу налазе и ове речи: ,,К' тонастирх наиЈХ конл продали — " а то други манастир није могао бити до манастир Грабовап, у талнапској жупанији ~ као једини манастир који у будимској дијецези лежи. Ал има и један еклатантан доказ: да је поменути протокол својина манастира Грабовца, а тај је, што се исти протокол у истом манастиру Грабовцу нашао; нашао пак на жалост не на оном месту гдје се манастирски сниси, дакле у манастирској архиви, чувају, него на опом месту гдје се са свим други папирићи употребљују, пашао га пак главом многозаслужени прота и парох будимски г Јеремије Маћаревић на највеће своје гнуша1ве прије две године приликом своје каноничке визитације у маиастиру Грабовцу те ми на очување, односно ради саонштења уручио.

Кад смо и ови неколико примедаба учинили намеће нам се друга још два нитања, наиме : 1. Гдје — у ком месту — обављепа је ова исповјед 1вих 3463. душа нраво славних? и 2 У који пост од четири годишњих поста ? На ово питање, кад би тврдили, да се је онај силни народ у манастиру Грабовцу исиоведио — нремда се у номенутом протоколу међу „нсиок г кдавшихсА" још и много попова на броју њих 20 помињу као: а. ,.попх Николаи" из варонш Сечуја, б. „попх Дилштрж" и ,,попх /Инхаик" из села Вемена. в. „попх Д1о\-сеи" из Шумберка. г. „попх Отефан" из вароши Мохача. д. ,Л1оп7, ЈЛану. из села Ланчуга ђ „попх 0{Ц)дорх из села Титоша. е. ,,поп Е^кашин" из села Мајше. Ж. „110ПХ 0{ЦЈДОр, ПОПХ вуТИЛ»Ш, 110II % Константинх" из Бана. з. ,.иопх ОтоЈан, попх ПантелЈа из села КишФалубе. и. „попх" из Херцег Суљаша. ј. „попх 1шанх, попх Пано" из КачФале. к. ,,попх /Иарко из Болмаиа л. „попх ОглкЛнх из Бремеиа љ. „попх" из села Виљана. и м. „попх 1Ланх из вароши Шиклуша. инак ова тврдп>а никаквога темел>а неби имала, јер пије вјероватна. Мучно би било и то тврдити, да је овај силни иарод. њи 3463 нравославних душа уједно исто време — као договорно — из разних места барањске жупације у манастир Грабовац присијео! Ако је нак — рецимо — ова огромпа маса људи прије једиог дана на вече приспјела у маиастир Грабовац, питање је: гдје је конаковао тај силни народ, гдје ли су се кочија и множина њихових кон>а сместити могла? кад у селу Грабовцу норед манастира није више могло бити у оно доба до 8 —10 домова српских, а сам манастир Грабовац богме мало је коме у залишним одајама својим конака могао дати, поред 3—4 ћелије за калуђере; а још кад додамо и оних 20 попова. Најпосле кад би ко баш и то тврдио : да се