Српски сион

Б р . 19

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 319.

је дупга битно нрисутна. У несвети, у сну, душа је битно у телу и ако се моментано њене силе снољашње не показују. Тиме пак долазимо до доказа: да је душа бесмртна, који је само разјасњење онога што у последње две тачке о души рекосмо. Јер кад душа нема свога ностанка у телу, кад она према томе није пдентична са материјом тела. кад је она нешто супстанцијално, т. ј. бнће, које за себе ностоји ; кад она ради и живи не везана за материјалне телесне органе у слободном унутарњем делању, новим, вишим, самосталннм животом, т. ј. идеалним животом надчулнога сазнавања, онда она може без сумње та.ј свој самостални живот сачувати и у том случају, када љуска тела, у комеје она становала, нропадне; душа није требала тела за њено суистанцијално бивовање за време телеснога живота, она га дакле тако исто не треба~ни носле ирестанка телеснога живота, — после фисичке смрти; она дакле може к даље шсшојати. Или ко и шта може људски дух разорити, уништити ? Да ли он сам себе? Но како може кросто . дакле недељиво, нематеријално н духовно биће само себе разорити? Или можда тело? Али тело није душу нроизвело, него обратно, — душа је била нластична сила свога тела. Или најиосле можда божансшво Али Бог хоИс

РазночтенЈе кк гк/м.|шмп\1\'А У првој носланици кх ко(нндан«)/их у гл. 14 а у ст. 9. и 10. стоји у пздању од год. 1875 овако: Таки> и км лцје не кллгојмзВлшо глоко длдите АНМКОЛСЛ, клки> оу-цлзКлгкггсд гллгол(/иое; вБдете ко нл возд$>јх гллгол^оци. Толмки оу К 0. Л1||{ КЛ ЈОЧИГС А, роди гллсшкх, с!јтк кх лн()4', и ни едннх кјзгллсжх. Са овијем мјестом слаже се издање од год. 1864, само што је у другој речеиици н и е д и н х заједно наиисано. У издању од год. 1755 гласи то мјесто скоро тако исто као и у сноменутим издањима: Тлкш и км лф( ме кллгорлз8 /Ино слоко длдите га з К1 к о л| х, клк«) о^лз^ликетсА гллго/И/Иој ; к8д(те ко кх козд^х гллгол101 |и. Толикн О^КШ, Лфе КЛКОЧИТС/А, роди ГЛЛСКУКХ с8тк кх лнр^к, и м м I д и н х ?1\х везгллсемх. Ово старо издање разликује се од нређашња два, што је миединх заједно нашгаво које је боље него

да душа траје даље и после телесне смрти ; а да Бог то заиста хоће и да нам он за нашу бесмртност јемчи, види се из јасних речи његовога откривења: „козврлтитс/Д перстк кх зе» Л1Л10 гакоже и к*к, и д8\х козкрлтитсл кх Еог$, иж{ и длд( его" (Еклес. 12, 7.); само начин њенога делања биће у другом, вишем облику живота јој променут. — наиме неће се изјављивати више помоћу телесних органа; но баш с тога, ће душа, слободна од телесних веза, тамо тим слободније свој рад развитп, тим лакше и савршеније познавати, слично чистпм духовима; те сада иојмимо речи св. аиостс^ла ТГавла: ,,кидиих нмн^к Гаки) зерцллол^х кх глдлнш, тогдл ж( лнцел!Х кх лиц8" (1 кор. 13, 12.). С правом дакле вели св. Атанаснје: „чула могу осећати само смршно, јер је телосмртно; с тога мора душа, која мисли и носматра бесмртно, бесмртна бити" (АДуегб. &еп1. с. 33.); а Гете вели: „уверење о нашем вечном трајању извире ми из нојма радиности; јер кад ја све до мога конца непрестано делам, онда је природа обвезана, да ми одреди неки други облик живота, кад овај садањи не може даље мога духа да издржи" (Еекегтааи: „СевргасНе им1 Сгб11)е", 11. стр. 56.). (Наставиће ое).

ЕрКОКМО - глок^кмскм^А КММГа\'А. растављено ни единх у најиовијем издању; што је оу к ш са ш наиисано, које је боље него оно са о у доцнијим издањима. Те речце оуки> нема у матици, зато је и боље оувш (адвераб). који се у овој реченици не мора никако прнвегти или се може превести речју заиста. А о\- к о у нови јим издањима нема мјеста у то.ј реченици, јер то значи коњункцију дакж, која нема у тој реченици мјеста као што се види из сиисла реченице. Наиротив нак у новијим издањима сго.ји а з м к х, што је боље него глзкжх у старом издању од год. 1755 као што се впди из матице. ГГа и без матице може свакн ви цеги из саме' реченице с.товенске да се ту не м гже миглити гл з к! к х (народ) него азк1кх (језик). Али ^ва та издања, како то старо од год. 1755, тако и та два млађа имају једну исгу граматичку иогрјешку. У свијем ти-