Српски сион

С тр . 363.

од величине и шежине мозга не зависи ступаи, душевних сиособноети, уверавамо се из сљедећег: бпло је и имаљуди, који имају велику, нормално развијену лубању, па су нпак душевно ограничени и обратно (ср. "^аНх, Ап1ћгоро1. I. 300; Рпсћап! МаШг^еасћ. (1 Меп8сћеп§е8сћ1. I. 304.). Нозивање материјализма, на анатомију и фисиологију врло је несрећно. Компаративна анатомнја је показала, да човек нема ни апсолутно ни релативно најте г:ега мизга Нормална тежпна људскога мозга је 3—3'/ 2 фунте, дочим је мозак у кита по Рудолфију 5'/ 2 фунти, а слонов ио РагааН-у 9 фунти. дакле апсолутно најтежп; а релативно најтежи мозак је у нзвесних нтица — невачица и пузавица (одношај 1 : 15; а код човека, 1: 48); дакле релативно према њиховој целој телесној тежини имају те итице вшие мозга него човек. Ко хоће о релативној тежини мозга према целој телесној тежини поближе код поједини-х животиња и човека да се извести, — нека чита Ј. Еапке*) (I. стр. 535. и сл> ) У размеру према величини н тежини имају одрасли и развијени људи лакши мозак, него ли мали, лаки пндивидуи. У овом питању стекао је великих заслуга Бишоф, који је мерно и испоређнвао мозгове разних људи. Између осталога спомиње он мозгове од 15 гласовитих научен.ака. Максимална тежина износила .је у њих 1590 грама, а минимална 1207. Занимљиво је, што на та истраживања сам Бишоф додаје: „ни један мозак од ових, није — како се впди — особито тежак; 8 од њпх прекорачују заиста средњу тежину; 3 немају средњу, а 4 нижу. На протпв највећи п најтежи мозговп од 1650, 1078, 1770, 1925 гр. су од обичних непознатих радника. Најтежи, сасвим тачно измерени мозак нашао је Рудолфи у некога сасвим непозната човека, но имену Рустана, од 2222 гр. На основу овнкога искуства сматрао је Р. Вагиер, да може сасвим оправдано рећи, да особито даровити људи имају доиста лепо развијен мозак, али да се у опште његова тежнна не разликује од тежнне мозга других дибро развијеиих људи; или другим речима: да се из апсолутне или релатпвне тежине не може никакав сталан закључак за душевне способности створити. На завршетку нека је споменуто, да су Рафаел, Санцно и Гамбета, — људи, који су *) Вег Мепзоћ" гЈе.

умели биљег свога духа у уметности и политици и својим сувременнцима дати, ималн таки мозак, који је на сваки иачин итод средње тежлне мозгова њихових савременика заостао. И ако бн хтели просш паралелизам између тсжине мозга н душевне радње прнзнати, зар то не би скромнога раденика узнело, кад би номислпо, да човек нискога занимања још и данас, као што је и за врсме првог историјског освитка на небу европске псторије, прослављене н особито чувене главе величином свога мозга надмашу.је, — као што је то нико ман.и, него главом чувени проф. Вирхов на лубањама из швајцарских зграда на кољу (РГаић!ћаи1еп) доказао (Ј. Еапке, 1. с. сгр. 541.). Тако ето данас суде најумнији људи и доказују. да се из величине и тежине мозга не може зак.вучивати на иаралелну величину душевних способности. На како тумачп материјализам делање душе при изгубљеној свести, у сну, у иојавама сомнамбулизма? како лп она заиста чудновата и загонетна психичка стања која су иозната под називом „ видовишости " ? Имамо сасвим јасних нримера, да су неке особе у сну решавале математичке проблеме, за које у будном стању не могоше наћикл.уча; знамо даље, да имаде и такових л.уди. који су са затвореним очима, спавајућп, обавл>али послове, саставке на паплр стављалн, не знајући сутра, кад су се пробудили, шта су радилп. Па зар то ннје доказ за саморадњу душе, за њену нематеријалност и сунсганцијалност'! Лудилот такођер не може овде као приговор употребити; јер оно није „болест духа", као што се често означава, пошто душа као иросто-духовно биће по себи не може оболети; а оно, што може оболети, то су живци тела и ремећење живчаног жив >та условљава из већ наведених узрока некад и узнемирење душевнога рада и доводи до разних спољашњих и унутарњих обмана, до погрешних локализација и пројекција, до илузија г. халуцинација и иајиосле до фиксе идеје, хабитусине лудости и секундарног лудила; а психијатрија је стекла искуство, да се у такових болесника кратко пред насшуиањем смрти нормална свесш иовраИа. Најносле, како може бити од одлучне важности за душевну снагу садржина фосфора, што са особитим нагласком Молешот („Кгејвки! 1 Је« Кећепз") и Фогг (,,Коћ1ег ^1 ипс1 \\П88еп8сћа&" ) тврде, кад су нсннтпвања нжлзала, да у