Српски сион

С тр . 364.

мозгу лудака има тако исто фосфора, као и у паметног човека; дочим баш они, који болују од „КћасШз-а", дакле нате од фосфора у својим костима и органима, — рано добијају зрело схваћаље и способност за душевни рад?" (Срав. Нуг11, „ХЈћег Јеп Ма1епаН8шиз 1865.). Међу осталим приговорима материјализма против хришћанске науке о души, налази се и овај: „узвишене људске мисли нису нишша друго, до ли шитрање (вибрирање) мозга". Међутим чујмо одмах, шта о том иише генијални Вг С. ОиЉегШ, у својој красној расирави, која је изишла у ,Да1иг ип<1 О&п1)агип§",*) под насловом : „БЈе Р8у1зор11у81к" : „иошто смо тако са најчувенијим стручњацима расмотрили психо-фисичка деловања у њиховим најелементарнијим одношајима, доспели смо до једне тачке, где нам се суделовање немашеријалнога елеменша при осећању неопходно намеће. Јер сви схваћају живчани процес, на ком се психичка деловања оснивају, као кретање ма које врсте. У стању затегнутости је кретање као нгго ^ипсН истиче", органичено на најмањечестице, те овечестице. чим серавнотежа поремети, без утицаја друге, нове силе, ночну деловати. Што вреди за узбуђеност периферичних живаца, вреди из истога разлога и за централну новчану супстанцију — мозак. Његово тварно деловање може се једино на кретању оснивати. По томе је јасно, да гибање свакога појединог атома, ишло оно ма у ком правцу, није никакво осећање, нити мишљење, него просто гибање. А и материјалисте фактичко тумаче фисичко деловаље једино нз узајамнога деловања врло многих атома и молекила. Али деловање ма колико многих иојединих сила даје се по законима механике сјединити у једну једину резултанту, која је опет оне исте природе, које су и њене компоненте,- — дакле кретање материје, а не мишљење" (стр. 725. и сл>.). — А учени др. Кржан ннше о том предмету ово: „ако и постоји фисичка свеза међу душевним деловањем и мозгом, не може се отуда ни по каквом логичком правилу закључити, да је мозак непосредни узрок и носилац душевнога рада. Виђење зависи од светлости, а .слух од ваздуха; али за то нико разуман неће рећи, да је светлост носилац и непосредни узрок виђењу, или ваздух слуху. Могу се две или више ствари, које су по природи сасвим различне, тесно

*) За год. 1880.

спојити и једна надругу утицати, једнадругој помагати, или јој сметати у раду; али се појави, који одатле произлазе, не смеју но вољи само једној приписати, или шта впше, тврдити, да друга и не постоји. Овакав начин умовања пореметио би све емпиричке науке." Ко се иоле бавио емпиричким наукама, увидео је добро, како је тешко да се научно разабере, шта може бити узрок овом или оном нојаву. Колико има недокучених тајана, којих нећемо никада открити! Искрено говорећи, држимо, да је најважнији разлог, који нас уверава, за што не може мозак бити носилац и узрок неносредном душевном деловању, што је он из многих сваковрсних честица по анатомији и хистологији састављен, као какав најнреплетенији строј; јер ми овако умујемо : или су све поједине чесги мозга носилац умних деловања, н. пр. опћих представа и т. д. — илн не. Ако се узме прво, онда су сва умиа деловања немогућа. Ако је свака честица, из којих се мозак састоји, непосредни носилац и узрок опће умне представе, онда је умна представа подељена међу честице мозга, онда свака честица носи један део умне представе. Ако свака честнца носи само један део умне представе, онда престаје оно јединство, које има и мора имати умна представа, да представи свој предмет онако, како смо свесни, да га разумемо; наиме, као нешто цело, нераздељиво, у потпуном јединству. Представа мора бити нераздељива, ако но њој схваћамо њен предмет нераздељивим начином. Да то боље схвптимо, узмимо за пример опћу умну представу, којом разумевамо, шта је л. нр. трокут. — Ако је субјект, у ком се налази умпа представа, која предсгавља трокуг, састављен, те свака чест носи само један део умне иредставе, која нредставља трокут, онда је умна иредстава трокута раздељена на чести. Ако је нак умна представа, која представља трокут, раздељена на чести у субјекту, у ком се налази, онда не може представити трокут онако, да га субјект појми у јединству, као нешто цело, — нераздељпво. Што смо рекли о умној представи трокута, вреди и за све умне представе; а још више у погледу суда, умовања и самосвести. — Ако пак допустимо, да чести мозга нису носиоци умних деловања, онда се више не може тврдити, да је мозак у опће непосредни носилац умних радова. Јер мозак је по анатомијн