Српски сион

Б р. 22.

„ОРПСКИ СИОН„

Ходите амо сви људи, ходите у ову необориву тврђу, ходите у ову дивну Нојеву лафу, да у њеној сигурности иребродимо море живота. Сви се иотошше, који не уђоше у Нојеву лафу, сви иропадоше који не прибјегоше св. матери дркви. Ходимо дакле, браћо драга, у ову свету лађу, којој на кормилу Христос седи, а на јарболу јој светли часно и свето знамење крста, па у њој пловећи, да иребродимо

ово узоуркано море жпвота, и да се искрцамо у сигурно и вечно пристаниште, где не доииру оркани ни ветрови „ид-кже н-кстх во/гкзнх, ни печллх нн возди\аше, на да се тамо сјединимо с Исусом Христом нашом вером, љубављу и надом, на'да с њиме до века будемо. Амин! Вел. Писаница. Мил. Ј. СолариБ.

Рлзмочтенк кк скацкммм ^ н^ркокно - глок Ф мгки ^- а кнмга\%.

Пишући „РазночтенЈА" што ми је дало иовода издање Сарајевско сметнуо сам с ума да је у „Српском Сиону" од год. 1891 бр. 17. 18. 19. г. Тома Алагић написао чланак „о ирештампавању нашијех црквенијех књига у Сарајеву". Из овога се чланка види, ко је био у одбору, који се бринуо око прештамиавања црквених књига у Сарајеву, и шта му је било мјерило ири ирепггампавању овијех књига. За мене је главно што г. Т. Алагић каже да је одбору служило за рукоиис јеванђелије штампано у Москви од год. 1887 у синодалној типографији, а аиостол је прештампан са издања од год. 1881 штампанога у синодалној типографији у Москви. 1'. Т. Алагић каже за овај апостол: „Редакција овога московскога издања доста је лоша, јер не гледајући на штампарске погрјешке, има доста необичних ријечи и реченица, особито у предговорима". Ја не бих рекао да је тако као што каже г. Алагић, јер смо видјели из „Р лзиочтжја " да је баш аностол такве редакције, којој се не може много замјерати. Наиротив пак јеванђелије ни.је тако. Ту се већ има више замјерати, као што смо могли видјети и из пошљедњега „ Р дзночтнпа ". Вато ја мислим да је одбор требао имати више издања руска пред собом, која су изашла на свијет к л л г О : Л О к МН 6 л1 'а сваш"кишлг IV с v Н 0» да, на из свијех тијех издања да је бирао оно што најбоље одговара матици и што је најбоље, најнравилније ио језику црквенословенском. Ја мислим да би се ово смјело чинити. Ја ћу показати примјером како се требало поступати ири овој радњи. У 13. гл. од Матеја 33. стих гласи у матицп овако : 'АХХ гју тсарајЗоХг^ еХа"кгреч аотоТд. с 0[Х01а еат!у тј јЗаасХгса тају оирачт <^6јт ГјУ ХајЗоОаа уочуј гуехрофг - ; алгбро^

аата трса, гок ои гдијлсоб"/] олоу . У издању од год 1875 н 1864 гласи то мјесто црквенословенски овако: Ин§ пјштч В гллголл ил»х; по= довно естк царсткЈЕ некјсное ккасВ, егож« кзшши ж«на скрк! кх с а т Ф \ & т р е& Л1 8 к и, дондеж« кскисошл кса . У издању пак од год. 1755 и у Сарајевском 1-ласи то мјесто овако: Ин8 прнтч8 гллголл илга : подокно естћ царствЈе (нвесное квлс8, иже кзелшш жена скрм кх Л18чнк1)(х сат"к\-х три, дондеж« вски= соша кса . У млађа је два издања саевијем добро оно к х с а т -к \ х т р I \ % лл 8 к и (у три копање брагана), што одговара, потнуно матици а сасвијем је опет добро по језику црквенословенском, а напротив оно у издању од год. 1755 и Сарајевском вх Л1$чнк1\-х сат-к\х т р и остаје далеко по језику за новнм издањима п не само да заостаје него је и погрје1цно. Нап1>отив пак ја бих из издања од год. 1755 као гато .је и у Сарајевском издању, оно и ж I в з е Л1 ш и ж(н а задржао, а оно из два млађа издања егож( в з (,и ш и жена избацио. Сваки ће лако видјети да је овдје нж( нривезано за квасх и наравно да онда не може бити егож( него и ж е као и у српском који (квасац) узевши жена, а не којега изевши жена. Из свега се овога види како се могло поступати при овом послу, да испадне што боље. Али је одбор са црквенога гледигата то друкчије с.хватио. Он је по свој прилици мислио да је најновије издане, које је благословом светога синода изагало на свијет, п најкоректније по свему. А је ли то тако? Из наведенога нримјера види се да није. Иначе одбор заслужује свако иризнање гато је свој посао потпуно и савјесно извршио и тијем српскому народу у оннјем крајевнма избио бојазан из срца,, која