Српски сион

С тр . 387.

шеном Г. Патриарху Георгију изразити потпуну оданост и нризнаље овог свештенства осуђују1]и свеколике неираведне нанадаје извјесне злогласне дружине. Послије овога сјело се је за заједнички објед, за којим је администратор протопрезвитерата г Јово Трбојевић прву здравицу подигао за иајиовољније здравље Његовог ГГреосвештенства Г. Ел. Дијецезаиа. Здравицу ову свештенство је стојећи саслушало. Поводом ове здравице поздрављен је Високоиреосвештени Г. Еп. Дцјецезан телеграмом овог садржаја: „Високопреосвештеном Г. Михаилу, епископу Огулин пошта Плашки.

Свештеници иротоирезвитарата кореничког са свог збора приликом заједничке исиовиједи сво.че омиљеном Архии.астиру са синовњим поштовањем и неиоколебивом оданошЛу кличу: многаја љета. — Свештенички збор " Наздрављањем и оздравл.ањем лијенијех здравица и оздравица и измјењивањем мисли свештенство се у најљепшој слози растаде понесавши најпријатнију усиомену и ножеливши, да се увијек овако саетаје и раетаје, а то ће бити док га мудрост и умјешиост садањег администратора, а будућег, ако Бог да! нротоирезвитера буде управљала к срећи и усијешном раду његовоме.

Џ ПРЕДСТАВКА, коју су свештеници протопрезвитерата кореничког са свог збора, држаног 25, маја 1895. у Кореници, приликом заједничке свештеничке исповиједи, послали Његовом Високопреосвештенству Гооподину Епископу Дијецезану Михаилу Груји^у у Плашки. „Ваше Високоиреосвештенсто Шџлостиви

Архииастиру ! Велика и узвишена дјела, која сте стуиивши на архијерејски пријесто овог у нашој Митрополији иајвећег владичанства за обрану, наиредак и углед ваше цркве и подручног Вам свештенства и народа чинити иочели, па и даиас ево науморно и са жарком л.убави и самопрегоријевањем крајним чините, побуђује свештенство овог протонрезвитерата, да са данашњег свога збора своју искрену синовску захвалност и одаиост Вашем Вис.окоиреосвештенсту изјави, а уједно и разне нападаје, којима Вас неки по јавним листовима сад за ово сад за оно али свагда безразложно и неосновано нанадоше, осуди и одбије. Јер у истину, тек што као син овог владичанства свој архијерејски пријесто заузес.те и своје спасоносно дјело чииити почесте, видимо Вас, гдје поиут нашег светитеља и просвјетитеља Саве не из какве сујете и нораде, ка што Вам то неки на жалост баш срнеки лист подметну, већ из особите љубави и ревиоети своје са безпримјерном иожртвованошћу залазите у најзабитнија села и засеоке иросграног и врлетног владичанетва свога, камо још никада ии један архијереј наш залазио иије, да о правом стању сваке поједине цркве и школе, иодручног Вам евештенства и црквених онћина потпуно увје-

рење стечете и разне околности, ноЈедине мане и недостатке уочите и свакој тој рани сјегурна лијека иропишете и намакнете. Па у сред тога најмучнијега и најважнијега рада Вашега иојави се и друга дужност Вагиа: да у угарској великашкој кући са осталим архијерејима нашим поЈЈ можете одбранити нашу св. цркву од намијењених јој убитачних „црквено-полититичких реФорама". Али при најбољој и искреној вољи ји жел.и својој, као 1нто сте то и С'«ж« изјавити извољели, непредвиђене и непрорачунате пријепреке не допустшне Вам оног часа овој дужности својој одазвати се, што у некима новјерење у нрека.љено и већ толико пута засвједочено родол.убље Ваше ноколеба, те не обзирући се на то нити разабирајући узрока и разних иријепрека онако безразложно и неосновано на Ваше Високоиреосвештенсто нападоше па још и сад наиадају, ирем сте и прије својим дјелом и словом, а и кашње својим редовним долазењем у угарску магнатску кућу и евојим највећим маром и жаром бранећи нашу св. прадједовску вјеру извојеваним нобједама много допринијели па и тиме своје искрено родољубље и своју особиту „ск/МЦжК (нкностк" за св. цркву ево већ по више нута сјајно показали и доказали. Заиста и овдје се је бјелодано паказало, како често зла срећа и грдна неправда постигне мно-