Српски сион

Стр. 388.

„СРПСКИ СИОН. и

БР. 23.

ге ноборнике паше св. нравоелавне сриске цркве и велике родољубе наше, који обично за своје подвиге у мјесто свеонћег признаља и захвалности трнов вијенац за награду добију, што се код других народа ако не баш никако а оно врло ријетко н нрсријетко догодити може. Ево само нримјсра ради најновијег случаја баш код наше браће Хрвата: ЈЈискуп Штросмајер, тај највећи поборник цркве н народне идеје љихове, такође ни прије ни кашље на одређено бојно нол.е не дође, да по својој заклетви п својој највећој архипастирској дужности свој глас и унлив у обрану евоје цркве нодигне, већ нросто свој више индпвидуални антагонизам снроћу Мађара тој својој најсветијој дужности предпостави, па га ипак за то нико па ни повјерена му паства ни криво не ногледа, а камо ли, да га онако не достојно у новинама нападе, већ му шта више ириликом љегова доласка у Загреб па и кашље у Осијек најсјајнији дочек, бакљаде, и серенаде приредише !! Алн: Чапгу меда јошт нико не иогш Што ,јо чашом жучи не загрчи. Чаша жучи иште чашу меда Смијешане најлакше се пију". За то не клони ЛксокпттреосвеЛенн и најлшлистивији Архииастиру наш, већ продужи благословспи м племенити рад свој у оном узвишеном правцу и оним разблром н маром, каквим си га чинити почео, на и данас чиниш и који ће се бсз сумн.е било ирије или кашљс успјехом овјенчати. А ми захвални духовни синови Вашег Високо-

преосвештеиства осуђујући свеколике неразборите и неосноване увриједе и нападаје, који се но неким новинама на Вас неправедно осуше н нросуше, те изјавл.ујући Вашем Високопреоевештепств!Ј ионизну и искрену нашу синовску «ахвалносг II оданост кличемо пријеетолу Божанства: 110/ иани Гди Е и с о к о п ц * ш с ф с= И Н 'к И Ш А Г 0 Д Ц \ \ С () С а Н с1 Ш С I' 0 Л\ \ )( д и л л, егоже дацби скагм/их ткои/Нх цс^ккалгл кх Д1Ир г к 11,'кла, ЧССТНД, ЗД(П\КД, ДО/1ГОДЖСТК$№Ш,Л, ирак(.у П (МКАШ ,а слоко ткоса истшш и сој^шш вго на /иногал л"кта Са свештеннчк ()Г збора Протонрезвитерата кореничког, држаног у кореници, 25. маја 1895. Вашег Високопреосвештенства најионизнији и пајоданији синови: Коста Момчиловић с. р., парох комкћки. Стеван Петровић с. р , парох добросељеки, Данило Кнежевић с. р., админ. нарохије кореннчке, Илија Рашета с. р., нарох ланачки, Миле Грбић с. р., нарох иодланачки, Гедсон Вукмировић с. р., нарох крбавички, Јанко Милојевић с. ])., админ. нарохије мекиљарске, Дане Будисављевић с. ј>., парох јошански, Манојло Оклобџија с р., парох врељски Стеван Косановић с. р., админ. нарохије бјелонољске, Милан Машић с. р., нарох буннћки, Јован пл. Будисављевић с. р., адмип. парохије дебелобрдске, Андрија Медић с. р., парох средљогореки, Симеон Рашета с. р., каиелан лапачки н админ. парохије небљушке, Јово Трбојевић с. р., парох цетровосељски и админ. нротонрезвитерата кореничког, Данило Трбојевић с. р., иротопресвитар лнчки у миру."

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Правила (ха^бугд) иравославне цркве е тцмачењима, радња Никодима, еиискоиа далматишког, књига /., Нови Сад 1X95. (X 4 ( >^5 ешр. велике осмине) цена 8 круна, наклада к^шжаре А. Најеви&а. Прсосвећени иисац обогатио је богословску науку читавим низом озбиљних радова, који су изишли у облику засебних кљига или су штампани у разпим богословским лиетовима (срнским, немачкпм н руским). Највише тих радова је црквено-правне садржине. Па нољу црквеног права он је први озбиљан радник у српској кљижевпости, који је, радећи с ретком истрајношћу,

умео ирикупити резултатс научног непнтиваља на пољу те већ прилично развијене богословско правне дисциплине, средити их како ваља и тако нослужити својој цркви. У толико већи значај имају ти радови, а мсђу љима најглавпија два: „Православно црквено право, Задар 1890." и тумачеља канона, којих ирвом делу горе исписасмо натпис. Није нам памера да оцељујемо научни рад преосвећеног нисца у целини, него смо ради да реФерујемо читаоцима овог листа о горњем најновијем му раду, премда већ овде можемо консгатоватн, да смо у љему приметили оне исте