Српски сион

в Р. 23.

,српски сион."

С ТР . 389.

врлипе, иа, — миелимо, да Је -за оног, који ее иера лаћа, да евој еуд кааује, искреноет прва дужноцт и право — и недоетатке, које имају и остали радови пишчеви. ВеК је нрошло дв^ десетине година, како ,је иреосв. писац почео радити на превођељу и тумачељу канона и плод тога рада угледао је света у неколико издања, тако је год 1873 ночело излазити нрво издање Правила иравославне нркве с тумачењима, и у том издању налази се превод канона апостолских и прва четир васељенска и неких трулскога сабора са тумачењима. За тим(1878 ) почело је излазити исто то у другом поирављеном издању и доспе се до 30 канона халкидонског сабора. За тим је издат (у Задру г. 1884.) цео „Зборник иравила св. аиостола, васионских и иом. сабора и св. отаца, која су иримљена иравосл. црквом," а касније друго понрављено издање истога (у 11. Саду 1886.). Пре кратког времена издаде, са својих соаидних издања позната књижара А. Пајевића (и то јој у заслугу унпсујемо), горе наведено издање, у ком су прештампана из старијих (другогј издања тумачења само неких канона, а већина их је изнова нанисана, као што писац с нравом у предговору тврди, у којем уједпо обећава да ће скорим изићи и друга свеска и тим ће бити довршен овај знаменити његов рад. У овој првој књизи налази се на ирвом месту предговор, у ком се укратко говори о тумачењима старијим и новијим, источним и заиадним ( Зонара. Аристин, Валсамон, Јован Еитарски, Властар, Харменоиул, монах Христофор, Веуеге§-Ји8 Уап Евреи, Не1е1е, РП;га,

тагми, за тим добро тумачење Што се тиче тачности нревода не можемо се сложити са онпм оцсњпвачима најстаријих и новијег издан.а, који тврде да је превод са свим тачан (и. пр, у М а (г а /, 1 >1 1'иг (Ие 1Л1е.г. с1 е 8 Ап81ап(1е8 1879 Кг. 35. у једпој оцсни стоји „8еше 1Је1)егбе12пп§' 181 \?1е'Ш18 8сће1п! уог2цо' И с11 ;" у Ргауо. ргауи. иргауш П 81 и 8р!је1и 1877. 1)г. 53. стоји: . Писац даје нам иревод, који се у пуном емислу похвалним назвати може и т. д. ; у оцени Веселиновићевој у Сриском Прегледу београдском 1895. бр. 8. стоји: „Текст правила је тачно иреведен." и т. д.) Слабо нознавање српског језика најосетнији је недостатак, који се осећа у радовима г. нисца. 0 том ћемо опширније мало касније говорити и иавести неколико потврда. Ни грчкогјезика, рекли би, пе позиаје г. писац иотпуно, те због тог остаде и у овом издању ириличаи број нетачности п ненрецизности, којих је, већих и круинијих у старијим издањима. Да ово иотврдимо исписасмо неке нетачности у иреводу, које нађосмо у нравилима аностолским и прва три васељенска сабора и које овде наводимо. У 3. ап. канону пхрх туј У то О умрсоо о состаС17 држим да би боље било иревести са т мимо установу Госџодњу," него - „против. јер Госиод нцјв' одредио, шта не сме бити материја бескрвне жртве и шта се не сме уносиги у олтар ; и Беверигије је нревео са „ргаег,ег" што ирво значи мимо\ еиГ т6 дчЈб(.хотгјр10У ваљало је иревести у олтар место на олтару. У истом к. бепркх не значи воће, него вариво (код Вевер. 1 е «• ц т 1 и а, у Књ. Пр. и у Крмчији сочиво); /[орш боље влаЛа него

архимандр. Јоанш и др.) којих се тумачењима I класова; Х ох ^ С осу боље би било нревести са све-

служио писац пишући своја (I—X). За тим долази (носле садржаја) други део .0 иравилима иравославне цркве" (стр. 1 39) у ком се говори у кратко о нравилима св. аностола и износи се кратка псторија васељенских и иомесних сабора, па најглавиије о животу п раду светпх отаца, којих су каноничке посланпце иримљенс у онћи каноиички зборник. Много у краће изведено је све то пего у сиоменутом издању од 1878 - 80. За тим долази текст аиостол. иравила и иравила свих шест ваеељенских саоора са тумачењима (стр. 41—632). На крају је ове нрве књиге регистар (азоучнн џреглед) (стр. 633—645). За јасно разумевање канона потребап је нрво тачан иревод са најбол.ега оригиналног текста, који се за сад налази у Атинској Син-

тиљка или кандило, Јер у „св/етњаке" пе може се усути гласоу. У 5 ап. каноку ехраллГтш није јасно преведено са изгони или изагне; бол.е би било отера, отиусти; г-цлеушу преведено је према смислу „а ако остане у томе уиоран" но тачно би било „ако остане ири том ," (Бевер, 81 регзеуеуе!) а за „ уиоран 1 нема у грчком тек сту речи, дакле је нреводиочев уметак. У 14 к. јЗсос^оргутј преведено је који га шоуђује, место који га ирисиљава (или гони) ; у.рсагс нрев. ио суду место ио закључку (иресуди); кхра/.лгјзгс прев. иос.лије молое место на иозив. У к. 15 ■кхрх уубргуу не значи без знања него иреко воље (луМег ђеббеге Е1п81с111 код Веп8е1ег-а у речнику грчко немачком). У к. 21 гтт/јргса; преведено је ио насиљу, место ио злоИи, злоћом.

(Наетавиће се.)