Српски сион

Стр. 432.

„СР НСКИ сион/-

В Р. 26.

љивих твари, те да би могао спајати све са Бо гом и тако сав ланац земаљских створења одржавати у складном савезу и поретку. (Види Макарија митрополита москов. „Правосл. догматичко Богослов. I. део оревод М. Шевића,стр. 236 — 288.). Па како је високо достојанство човека хришКаиина, који је будући са свима људима искупљен драгоценом крвљу самога Сина Божија, Богочовека И. Христа, ностао „еином и наследником божијим", који је нрепорођен и очишћен у тајни св. крштења, постао „храмом самога св. Духа"; коме је Христос Спаситељ у својој божанској науци открио најиоузданији пут к правом Богопознању и Богоиоштовању и показао му стазу, којом се помоћу истините, тврде и искрене вере, на крили хришЈмиске љубави према Богу и ближњем и иод утешним руководством поуздане «.«де у милост и свемогућство Божије, сигурно долази и к овоземаљској срећи и задовољству и небесном блаженству у вечности, као крајњој сврси човекова опредељења, — јер „никтоже во масх сек'к жикетх и никтоже сев-к оу/ии раетх. во живј / их , Господеви живел !К, аш,е же оулмрамх, Господсви оулжра^их аш,е оуво ЖИВЕЛ1Х, апЈ,( оултра^их Госиодни еслш" 1 (Рим. М, 78.). Сада пак при завршетку чујмо, како је мислио о ио.тожају и бићу човека у свету, познати либерални философ, Ж. Ж. Русо, који у своме „Емилу" овако говори : „ Ја истражујем. којв место ја заузимам међу створовима у реду, кога је сам Бог поставио. Ја палазим, да сам по својој врсти несумњиво на врхунцу свију створова. Истина је дакле, да је човек цар на земљи, на којој живи; јер он укроћује не само животиње, он раснолаже својом уметношћу и мудрошћу не само елементима, него је он једини на земљи, који је све то у стању. Та човек љушти земљину кору и отвара јој по мало утробу; он је по мало прекопао и испитао велике иросторе у природи; он је досиео и до морскога дна и прегледао га; он се је испео и до далеких звезда на небу, те и њих промерио и израчунао; он је целу природу на своју корист употребио. ГГа нека ми покажу још који земаљски створ, који је кадар, да се служи ватром и да се диви сунцу ? Шта?! та ја могу цеду светску зграду своме проматрању подвргнути, па се могу довинути и до оне руке, која све то одржава; могу добро љубити, добро чинити, т та зар се ја могу са животиињом срав-

ншаи? Јадна душо, твоја жалосна философпја достојна је тебе! Ја поред Бога не налазим ничега бољега на свету од мога рода, и кад бих ја имао, да слободно бирам своје место у реду земаљских бића, шта бих боље могао изабрати, него да будем човек? Одмах, чим се вратим сам у себе, настаје у мени чувство благодарности и величања према Творцу мога рода и из тога чувства потиче моје прво смиравање и понизност пред милостивим божанством. Ја се молим тој свемоћи и одушевљен сам њеним доброчинствима. Моје размишљање о природи човека открило је два основна елемента у њему, од којмх га је један уздигао до испитивања вечних истина, до љубави и праведности, до морално лепог и доброг, дакле узвисио га у регијоне моралнога света., у чијем посматрању се састоји право блаженство мудраца, Други пак елеменат спустио је човека до самога себе, предао га власти фисичких чула и њиховим слугама — .страстима, које се често противе свему ономе, што је илеменито и узвишено чувство првога елемента у њега усадило. Човек дакле није само тело; јер ја могу хтети нешто, али и не хтети; ја себи изгледам као роб и као слободан; моја највећа мука кад нодлегнем, јесте осећај, да сам се могао томе и одупрети. Ја сам уверен, да материја не може мислити; па кад ми какав философ дође и рекне : да дрвеће и стење мисле, ја поред свију његових мудролија и довијања гледам у њему само непоштена софисгу, који хоће радије да призна камењу осећање, него човеку душу". А савременик Русо-а, дрски енциклопедиста и радикални философ Волшер овако је дос-пео да, дефинише душу: „душа је сат, кога нам је Бог ради равнања новерио; али нам није казао, из каквога је механизма састављен" (Уо11аи -е ; „РћПоборћзвсће ВпеГе ићег Воске"). Завршујући ово разматрање, сећамо се умесних речи једнога озбил.ног француског мислиоца, Жуфроа , који рече ; „Хоћете ли нримера о важности п моћи једне велике религије, — погледајте хришћанску веру! Има једна књижица, из које се деца уче и нитају; чпајте ту књижицу — катихисис , па ће те у њој наћи решења најважнијих нитања. која свакога човека занимају. Занитајте хришћанина о пореклу људскога рода, он то зна; камо му ваља поћи, — зна; којим путем му ваља ићи — зна. Запитајте мало дете, које о своме животу још