Српски сион

Стр. 446

јеванђељима . . ." на иримећује, да јс „неопходно обратити сву пажњу на иетакпуто г. 1 Ј -цем мишљење, те дотични дужни би били просудити о њему . . ." („Истина" 1888. стр. 286. — 287.) Не ласкам себи. е сам Бог зна какав тппичар; не мислим, да ја у првом реду спадам међу „дотичне"; не уображавам, да сам ја но преиму^ству надлежан, да о том важном питању и „мишљењу просуђујем" : но као свештеник сматрам и сам себе у неколико позваним, па нешто и надлежним, да о тој ствари, о том питању судим и „нросуђујем" ; те и сам обратих пажњу „на пстакнуто г. Р-цем мишљење" и почех ствар испитивати. Није ми иознато, да је пок. Ш-к тврдио, да је иодела недеља у руско-слов. јеванђељима боља и правилнија од оне у грч. јеванђелистару; знам само, да-је у својој „завршној речи" казао, да је он са г. Р-цем „водио иолемику на темељу наших авторитативних и једино меродавних цркв. словенских књига". (,Г. И". 1888. сгр. 202.) Тврдњу и „мишљење" г. Р-ца — чусмо већ. Посљедица мога испитивања, суђсња и „просуђивања г. Р-цем истакнутог мишљења" јесте та: да сам дошао до уверења, е нодела недеља у руско-слов. јеванђељима нити је боља, нити је гора, него багн она и онака иста, која и каква је у грч., стар. словен. и србуљ. јеванђељима. Зар ?! Да видимо, да се уверимо! Како се деле недеље, то нам кузује „прко ска= зани". Како немам ни грчког, ни старо-слов јеванђеља, то ћу навести п сказанТе" из србуљ. јеванђеља, кога иреиис имам : и то ћу навести „склзанТе" из јеванђеља Радише Дмитровића од 1552. год., једно што је то јеванђеље штампано, а и старије је од онога 1640. г. писаног јеванђеља; а друго, што је у том „сказанно " мање скраћених речи; — а иначе, оба су „сказанТА" по садржини једнака. Слова, која су у заградп, та су у Живковићевом препису, односно у оригиналном „сказанно", изнад речи. .,Е'кдод\о да естк, гако чктггс« редк К 1ц) стго «у(г)иТа вк н»(д)аТа\к сед.ик^х, скчнтае= л1к1)(х и> веанкк|{ не(д) пас \"к1, ј)азк>к накои^к (ваљда: нбкоиук) тре\-к днТи". „(т) мл( т)деа жј стоп еу(г)аТ{ чктпче и) пне(д) по-нци, иж( естк стго дј^а, до пе(к) по вкздкижени кр(с)та окрдитже се кк «длш= Ц4ХК_а'| . • „(?) Лоукк! же стоТе ех /-(| т )л'Тс чктјтсј иЗ на= чела пнј(д ) по вкздвнжени крста ..."

,,Сх) /И(р) же стоТе е \(-(г)ли, чч 'ко оуко чк= тетсе но ср-к(д) Л1(т) н Лоукм, прочнже кк стоукч и великоу!« Л тннцоу, кк с\(-(к) н не(д)." Тако гласи сказанТе" србуљ. јеванђеља, а „сказанТе" нашег, руеко-слов. јеванђел.а гласи тако исто. Ко се о томе уверпти жели, нека сравни. горњи препис са „сказанТелж" нашегјеванђе.га. Недел>е се, дакле — и но србуљ. н по рускослов. „сказан'но" — деле : на Јованове, Матејеве, Лукине и Маркове. Јованових иедел.а пма: седам; Матејевих: седамнаест. Кодико има Лукииих и Маркових недеља, тога нам „сказанТе" бројем не опредељује. Да би пак дознати могли, колико има Лукиних и Маркових недеља, испомоћи ћемо се .дру гим сказанијем" и 10. главом тииика. Чусмо већ. да се ио 10. глави тиника — Лукина јеванђел.а читају .. до нли снрнк1А". По „другом сказанију" од Духова до нсдеље сиропосне има 36 седмица, дакле толико и недеља. У недел.у месопусну и сиронусну читају се Матејева јеванђеља. Када те две недел.е одбијемо, оетаје 34 недел.е. Од тих 34 недеље 17 недел.а су Матејеве; ирема томе остаје још 17 недеља Лукиних. Толики број Лукиних недеља наводи и г. Р. на 29. стр. евоје брошире. У ускршњем посту пма шест недеља. У ирву и шесту (цветну) недељу посга читају се Јованова јеванђеља; у средње четир недел.е читају се Маркова јеванђел.а; и но томе Маркових недеља има: четир. — Г. Р. на 29. стр. своје брошире не казује, чија се јеванђеља читају у недеље великог иоста. Но биће, свакако, да су и ио грч. јеванђелистару, — нрва п иоследња недел.а поста, Јованове, а средње четир Маркове недел,е. Морамо се мало повратити на Јованове педеље. Од ускрса до Духова има 7 седмица, а толико и недеља; са ускршњом педељом има 8 недеља. Прво сказаније каже, да се за с-ве то време чита „рАДХ $ Тимнна стаги> еглТа . . . разк'к н'к= кон^х тре\ г а днеи ". Та 3 дана, у којима се не читају Јованова јеванђеља јесу: 1.) уторак светле недеље (трсћи дан ускрса) — јеванђеље од Луке зач. 113.; — 2.) трећа нсдеља, о Мироносицама — јеванђеље од Марка зач. 69.; — и 3.) четвртак шесте недел.е, Спаеов-дан, — јеванђеље од Луке зач. 114. — Кад се од 8 недеља одбије једна Маркова, онда Јованових нсдеља има седам Г. I'. ногрешно вели да Јовановпх недеља има — осам. (Брошира, стр. 29.)