Српски сион

Б р . 27.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 451.

Србина па се за тијш час ио том заталаса коло, у ком попјевка даде одушке свом одушевљењу. — Након кратке почивке бн у кући домаћпна Милоша банкет, на ком нриеуствоваху преко 50 особа. При богатој соврн, — богато се и здравице излише! У гред весеља изненади кума све присутне даром својим од 100 круна, нод условом, да се од интереса има одјевати двоје сиромашне школ. Српчади; тијем примјером одушевљен г. Дане Шорак- Чико, трговац из Ланца, дарова барјак у исту сврху са 40 круна. Част им на том нлеменитом чину, којим дивно докашше да им напредак Срнчади на срцу лежи, за то нек им је овђе изречеиа јавна захвала и признање, особено крпједној куми, која својим сестрама Сомборкнњама у Крбави освјетла образ! Евала им и живио их Бог! — Весели гости растадоше се мирно и достојанствено, као што су се и састали тако! — Огријешио би душу, кад неби овђе с' признањем истакао настојање и труд г. уче Станкаје, те узор Српкињица госпођица: Маре Чан

ковиЛ, Ангелине и Милеве Ћук око декорисања школ. собе, у којој је освећење обављено! Евала им и част им! Још нешто. Да честита удбинска Србадија одушевљено дјела на ширењу срн. свијеети овамо,јасно се види колико из носвете ове, толико и из отварања српске читаонице на Удбини, — а сад је иреглнула, да би што и богомоље себи, на Удбини нодигла. Боже услиши им жељу и благослови им започето дјело! Но о томе други иут ! —- Не би лијепо, а још мање срнски, било, кад не би овђе још споменуо, да нам Срби Кореничани и Ланчани изразише брзојавом своје одушевл,ење и радост своју, те нам честиташе — ма онако српски — наше то право српскб весе .Ђе! Хвала им и част им за то! Да би многоштованим читаоцима „Сиона" било јасно, зашто се у наслову вели: Освећење другог школ. барјака у Крбави, — споменути је, да је слична иосвета барјака била прва у свој Крбази нрошле године у Мекињару, о чем је било сномена у овоме честитомс листу

I _

Ешкија.

ш Шести извештај о правоелавном ерп. богоеловеком училишту у Ср. Карловцима. Школека година 1894 — 95.

(Свршетак.)

На стр. 18. п 19. „Пзвештаја" чптамо ово: Посјећивање богослужења би.то је просјечно ириљежно. За вријеме дуготрајнс љуте зиме, изостанци са свакидашњих богослужења били су многобројннјн. Вршење религиозних п црквених дужности са страие интомаца задовољавано је, али управа не смије још рећп, да је сваки питомац већ сада иронпкнут оном чистом н живом свијешћу о релпгијозним и црквенпм дужиоетима истинскога хришћанпна, до које бп се требао узвисити кандидат свештенпчкога чина. Алп зна се, како јс тежак пут којим се до тога долази, нознато је даље н то, да тај пут постаје још тежнм и мучнијим, кад су ирплпке, пз којих се излази, од којих се полазп н у којима се млад човјек креће, неповољне, а те ирилике не могу се назватп иовољнима с погледом на нредживот и жпвот питомаца овог училишта. Побожност нскрена н нрава цвпјет је до душе препорођенога благодаћу Духа светога жнвота човјекова, али тај цвијет тако је њежап, да врло лако остане неоплођеи, да се спржи п нронадне, ако га у развитку његовом не нотномаже школа, н то дуготрајна школа, од колијевке па до иотпуно зрела узраста. Рпјегки су пак штохпд овога училишта, који су збиља кроз такву школу прошли. Тако је данас и у другим црквама. Само што друге цркве раде на све могуће начине,

да бар у пошљедњем већ часу што боље надокнаде оно што је дотле пронуштено, а ми као да нп данас још нпјесмо дошли до озбиљнога увјерења, да у томе правцу не може само учевнн завод, као што је богословеко учплишт, потпуну накнаду дати. Али мора доћн вријеме, кад ћемо се у томе увјерити и онда ћемо знати, да ни најбоље организован учевни завод, ако га не потпомаже једна добро п паметно уређена кућа, у којој нптомац дпше и жпвп, не може никада рачунаги на сигурне успјехе у религпјозно-моралном нравцу васнитања. Таква кућа може бити само ннтернат. То су увидјелн Енглезп, па су и своји унпверзитете спојили са интернатима и тиме их учинили, да су у исгпну а1ша такег њиховој омладини. То су увидјели Нијемци, па најбољи њихови људп дапас пледирају за пнтернате, против којих су њнховп очеви рат водпли. То су увидјели Руеи. П други то увнђају. Увиђају н Хрватп, па устрајај; ннтернате, не само уз богословеке своје школе, већ и уз учитељишга, н уз друге школе, чак и обртнпчке. Само ми не ћемо да увидимо, нлн ако ко н увиди, одмах се у пме Српсгва, народњаштва. чак и вјере и цркве, нодиже вика иротив ннтерната. А не ћемо да видимо, да ни римекој црквн нијесу од штето били њезпни иптернатн, да ни иротесганству нпје наудио тибиигенскп интернат,