Српски сион

С тр . 450.

„ОРЛСКИ СИОН."

Б р . 27.

Честитамо г. ироти, што му је таки почетак његове св. службе овђе! — Захвални смо и високопреосв. г. Еиископу Дијецезану нашем, што је тако врсну и сиособну особу наименовао за свећеника у овом забитом крају Српства! Барјаку кумоваше миогоуважена госпођа иозната родољупкиња и врла Срнкиња Олга Шорак, рођена ВлашкалиЛ из Сомбора а сад сунруга г. Пепе Шорка, застунника овог котара на земаљском сабору у Загребу! По прописно обављеном чину освећења изговори г. прото језгровито и прикладно слово онако, како он то само умије, сноменувши у кратким цртама прошлост Србинову, усномену на Косово, даљну историју Србинову у новој му отаџбини, нагласивши његову, крвљу засједочену, вјерност и нриврженост династији и ирестолу ! Наспомену привилегије и повластице дароване Српству, а по том топло препоручи међусобну слогу и љубав к вјери и милој народности! Говор је учинио веома лијен утисак на присутне, те је говорник више нута био прекидан са бурно „Живио", — а особито при помену имена Њег. Величанства нашег иремилостивог цара и краља ! Ио изговореном слову забруја одушевљено „Ускликнимо с љубави —/ — Кчд се песма стиша узе ријеч вриједни учо г. Станкаја ЈИакиИ те овако ирозбори: „Високо штовани зборе! Сриско-православна школска младеж светкује данас ријетку славу, — заиста најузвишепију за њихову младеначку добу! Настојањем и добротом племенитих родољуба посвећен је ето њен школски барјак, којим добива у руке видл.ив лик свога патрона, првог срп. нросветитеља и научитеља св. Саве Немањића. Застава је дакле ово, под којом ће учитељи, — ти нијонери просвјете, водити своје питомце иа поље, ђе не одлучује пушка и јатаган, нсго перо и наиир! Барјак је велим ово, који навјешћује, да врле патриоте потнуно схваћају важност школе и њезиног задатка! Јест — барјак овај навјешћује, да народ увиђа, да су нрошла бурна времена, да је настуиило доба живога рада на културном нољу. ^звишеи је то моменат у 'животу нашег овдашњег Сриства! Ко би и номислити могао, да би се онај вјечити ратник, онај неустрашиви борац — тако брзо привикао мирном и просвјетном раду ! ? Али велики дух Србинов радо је иослушао савјет свога пјесника, који му кличе: „Нушку о клин, мач у ток, — сад је, браћо, други скок"!

Тај савјет, та нлеменитосг Србинова, створилаје ево и данашњу славу, — сабрала је вас многоштов. гости, да будете свједоком нросвјетног напретка удбинскпх Срба. Та благонаколност ваша, особито гђе куме, побуђује у нама прсугодно расположење, с тога прије него што завршим: Ја се у своје, и у име школ. младежи, најсрдачније захваљујем у првом реду гђи куми, која се је добростиво извољела примити кумства ; срдачна захвалност и вама преч. господо свештеници, па и вама остала многопоштована господо, који се радосно придружисте данашњој нашој светковини! Угодна ми је дужност сјетити се овђе и вриједних нриложника и ктитора, који су ово дело заночели и сретно га ево крају нривели! — Још једном кличем: „Свима срдачна хвала — а од Бога илаћа"! А ви сада, питомци моји мили, сачувајте дубоко у вашим млађаним срцима успомену на овај у животу вам свечани дан. Добрим својнм напретком и владањем нокажите, да сте заслужили ову славу, која се вас највише и тиче. Слиједите науци и савјету вашега заштитника, а нас свију просвјетитеља и научитеља св. Са ве, настојте да будете вал^ани и честити синови миле нам домовине, дика и понос ваншм родитељима, — а само тако и тадај ће те се најбоље одужити за нриређену вам данас свећаност"! — Бурно „живио" бијаше одговор на лијен предговор. — За тим наступи на сриједу ученик Раде Кораћ, те се захвали у име другова, а мала српкињица ученица Анка Чанковић у име својих другарица. — Живила Српчад мала! Само се од себе разумије, да су ири сваком важнијем моменту у том давали мужари (калуни) одјека, да се могло чути од Велебита до Пљешивице, које су нланине с' Удбине на лијеиу видику и догледу. Након свега тога крену се силна поворка, свештеници, школ. младеж и многобројни свијет из школе кући врла Србина и челик родољуба г. Милоша Омчикуса (у чијем је дому и недавно отворена нова „српска чнтаоница") — ђе се има барјак на похрани чувати. Појање тронара и „ускликнимо" — иратили су иоворку; тихо и мирно, баш к'о наручено вријеме донринесе, да је сва иоворка још величанственија изгледала! Кад је барјак свечано допрачен до куће г. Милоша — би свечано истакнут на прозор, да га се нагледа и наужива оетала раздрагана Србадија, које је на окуиу било око 2000 по избор